„Sine, nemoj da te vozi mama na trening!“ – Nenad Lalatović je bez dlake na jeziku objasnio zašto njegov sin Vanja mora da prođe isti „dril“ kao i on nekada, ako misli da jednog dana ponese kapitensku traku Crvene zvezde.
Gostovanje Nenada Lalatovića u podkastu „2×45“ donelo nam je uvid u vaspitne metode jednog od najeksplozivnijih trenera današnjice. Fokusiran na to da mu sin ostane čvrsto na zemlji, Lalatović je evocirao uspomene na svoje početke koji su bili daleko od glamuroznih. Gradski prevoz, pešačenje sa teškom opremom i čekanje drugog treninga na klupi pored stadiona, bez dinara u džepu, bili su svakodnevica dečaka koji su kasnije pokorili Evropu. „Zato smo bili krvnici, zato smo uspeli“, poručuje Lalatović, podsećajući na dane kada se glavomet igrao do iznemoglosti, uprkos očevim kaznama zbog bežanja iz škole.
Ono što Lalatović pokušava da usadi sinu je svest o težini Zvezdinog grba. Priče o strahu od Tome Milićevića i ogromnom respektu prema Draganu Džajiću služe kao podsetnik da igrač Zvezde ne sme biti ravnodušan. Za njega, igrati loše nije bio samo sportski neuspeh, već moralni dug prema navijačima i ljudima koji vode klub. Ova ispovest nije samo priča o fudbalu, već o nestalom sistemu vrednosti u kojem je autoritet bio neprikosnoven, a ponos važniji od bilo kakvog ugovora ili menadžerskog obećanja.
Izvor: Postinfo
M.M.
