PEKING – Nakon ključnog bilateralnog sastanka između predsednika SAD Donalda Trampa i kineskog lidera Si Đinpinga u Pekingu, šef kineske diplomatije Vang Ji izjavio je da je zvanični Vašington svestan crvenih linija Kine kada je reč o Tajvanu. Vang je istakao da je kineska strana tokom razgovora stekla utisak da administracija SAD „pridaje značaj kineskoj zabrinutosti“ i da, prateći stav međunarodne zajednice, ne podržava nezavisnost ostrva.
„Tokom sastanka smo osetili da američka strana razume stav Kine. Pitanje Tajvana je najvažnije i najosetljivije pitanje u kinesko-američkim odnosima i ono direktno utiče na ukupne bilateralne veze“, izjavio je Vang Ji za kineske državne medije, a prenosi CNN. On je ponovo pozvao Vašington da se striktno pridržava principa „jedne Kine“ i tri zajednička saopštenja koja predstavljaju temelj diplomatskih odnosa dve supersile.
Ipak, poruke koje stižu sa američke strane unose primetnu rezervu u pogledu navodne saglasnosti. Predsednik Donald Tramp je nakon razgovora sa kineskim rukovodstvom kratko i direktno izjavio da tokom sastanka „nije preuzeo nikakve nove obaveze“ u vezi sa Tajvanom. Istovremeno, američki Stejt department je izdao saopštenje u kojem se naglašava da zvanična politika Vašingtona ostaje nepromenjena – SAD nastavljaju da balansiraju između formalnog priznanja principa „jedne Kine“ i održavanja snažnih neformalnih odnosa i vojno-bezbednosne podrške Tajpeju.
Tajvanske vlasti saopštile su da pažljivo prate razvoj situacije i da održavaju otvorene kanale komunikacije sa Sjedinjenim Američkim Državama, uz ocenu da dugogodišnja američka politika prema ostrvu nije promenjena.
🌐 Pozicije dveju strana u 2026. godini:
-
Stav Pekinga: Tajvan je neotuđivi deo kineske teritorije. Zahteva se striktno poštovanje dogovora, odbacuje se svaka međunarodna podrška Tajpeju i insistira se na mirnom ili, ukoliko bude potrebno, prinudnom ujedinjenju.
-
Stav Vašingtona: Održavanje statusa kvo (tzv. strateška dvosmislenost). Podrška odbrani Tajvana kroz isporuke naoružanja, ali bez formalnog diplomatskog priznanja nezavisnosti ostrva, kako bi se izbegao direktan vojni sukob.
Samit u Pekingu pokazuje da, iako su kanali komunikacije između Trampove administracije i Sija otvoreni radi stabilizacije globalne ekonomije, pitanje suvereniteta nad Tajvanom ostaje najopasnija tačka spoticanja. Dok Peking interpretira američke izjave kao znak popuštanja i razumevanja, Vašington jasno stavlja do znanja da neće odustati od uloge odbrambenog garanta u Tajvanskom moreuzu, ostavljajući prostor za dalja politička i ekonomska nadmudrivanja dve najmoćnije sile sveta.
M. D.
