NOVI SAD – Srpska pravoslavna crkva i vernici širom sveta danas svečano obeležavaju Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan, jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika i jedan od osam najvažnijih Hristovih praznika u crkvenom kalendaru. Ovaj veliki praznik, poznat u narodu i kao „Dan spasa“, pokretnog je karaktera, slavi se tačno 40 dana nakon Uskrsa i svake godine bez izuzetka pada u četvrtak.
Prema hrišćanskom učenju, vaskrsenjem je Gospod Isus Hristos dokazao da je jači od smrti, a nakon toga je proveo 40 dana na Zemlji sa svojim učenicima, podučavajući ih kako da šire veru i njegovo jevanđelsko učenje. Po predanju, nakon tog perioda, Isus se naočigled svih uzneo na nebo sa Maslinske gore, ostavljajući apostolima jasnu zapovest: „Idite po svemu svetu i propovedajte Evanđelije svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen“. Upravo zato što su apostoli proneli reč o ovom čudu i započeli misiju spasavanja čovečanstva, ovaj praznik nosi duboko simbolično ime – Spasovdan.
Istorijski koren i car Dušan: Dan kada su Srbi dobili Zakonik
Spasovdan ima izuzetno duboke korene u srpskoj istoriji, državnosti i tradiciji, a njegova važnost datira još iz srednjeg veka:
Praznik cara Dušana: Ovaj dan je bio neizmerno cenjen i poštovan u doba najveće moći srpske države, tokom vladavine cara Dušana Silnog.
Utemeljenje pravne države: Smatra se da istorijski nije nimalo slučajno što je čuveni i epohalni Dušanov zakonik obnarodovan i proglašen pred vlastelom i crkvom upravo na Spasovdan 1349. godine, a na isti ovaj veliki praznik je i dodatno dopunjen 1354. godine.
Slava srpske prestonice: Pored svog istorijskog i crkvenog značaja, Spasovdan je i zvanična slava Grada Beograda, koju je uspostavio još despot Stefan Lazarević kada je 1403. godine proglasio Beograd za prestonicu Srbije.
Pohod na zapise i molitve za berićet: Kako krstonoše čuvaju sela
U tradiciji našeg naroda, Spasovdan je zapamćen kao izuzetno srećan, plodan i blagotvoran dan, koji je u narodu prepoznat kao idealan trenutak za velike i važne početke – bilo da je reč o pokretanju novog posla, odlazak na daleka putovanja ili donošenje krupnih ličnih i životnih odluka.
Molitva pod svetim hrastom: Rano ujutru, pre same zore, u srpskim selima tradicionalno kreću krstonoše. Oni u svečanim povorkama pohode seoske zapise – osveštana i izabrana stabla, najčešće stare hrastove ili divlje kruške. Noseći crkvene barjake i krst, verni narod stiže pod stablo zapisa, kiti ga vencima svežeg prolećnog cveća i daruje raznim đakonijama.
Zaštita od nepogoda: Ove tradicionalne seoske litije priređuju se sa jasnim ciljem – radi napretka letine, boljeg berićeta i zaštite useva od suše i grada. Krstonoše idu u krug oko svetog stabla moleći se i pevajući prigodne pesme dok sveštenik činodejstvuje. U starim vremenima postojao je i običaj da sveštenik u specijalno provrćeno stablo stavlja osveštani zapis koji je, prema verovanju, „čuvao selo od crva“ i bolesti.
Tajne spasovdanske noći: Pogled u nebo i cvetno gatanje za zaljubljene
Sa ovim praznikom povezan je i čitav niz neobičnih i živopisnih narodnih običaja i verovanja koji se i danas poštuju u mnogim krajevima Srbije:
Četiri zvezde ispunjavaju želju: Prema narodnom verovanju, u kasnim večernjim satima na Spasovdan valja izaći napolje i pažljivo gledati u vedro nebo. Ako uočite četiri zvezde postavljene tako da savršeno obrazuju oblik krsta, veruje se da će vam se svaka zamišljena želja sigurno ispuniti.
Stroga zabrana ženskih poslova: Na današnji dan, iz poštovanja prema prazniku, sve žene bi trebalo strogo da se uzdržavaju od bilo kakvih kućnih i ručnih radova. Šivenje, heklanje, pletenje i vez danas su strogo zabranjeni u srpskim domovima.
„Voli me – ne voli me”: Spasovdan se u narodu smatra i „dobrim danom za gatanje“. Običaj nalaže da devojke i mladići danas uberu što više livadskog cveća, zamisle osobu koja im se dopada, pa kidajući laticu po laticu polako izgovaraju čuvene reči: „Voli me – ne voli me“. Narodno verovanje kaže da poslednji listić koji ostane na cvetu krije apsolutno tačan i istinit odgovor.
Praznovanje Spasovdana u maju 2026. godine predstavlja snažan podsetnik na neraskidivu vezu srpskog naroda sa pravoslavnom verom, ali i sa bogatim folklornim nasleđem predaka. Dok hrišćanska teologija u ovom danu slavi trijumf nad smrću i Hristovo vaznesenje, narodni običaji kroz kult zapisa i krstonoša pokazuju vekovnu vezu našeg seljaka sa zemljom i prirodom. Od Dušanovog zakonika, preko despotovine Stefana Lazarevića, pa sve do današnjih veličanstvenih litija koje krase naše gradove i sela, Spasovdan ostaje večni simbol duhovnog spasa, nade u bolje sutra i novih, blagoslovenih početaka za čitavu naciju.
M. D.
