Eliminacijom u plej-inu od strane Barselone, Crvena zvezda je zaključila dvogodišnji ciklus u Evroligi koji statistički i rezultatski predstavlja jasan regres u odnosu na proklamovane ciljeve i finansijska ulaganja kluba.
U stručnim krugovima, učinak Crvene zvezde u protekle dve sezone biće predmet oštrih polemika. Institucionalno posmatrano, klub sa Malog Kalemegdana ulazi u deceniju bez prisustva u završnim fazama elitnog takmičenja, što je podatak koji direktno kompromituje status kluba u očima evroligaške porodice. Od poraza u seriji 0:3 protiv CSKA 2016. godine, beogradski klub nije uspeo da postane relevantan faktor u borbi za trofej. Posebno poražavajuće deluje retrospektiva koja nas vraća u sezonu 1972/73, poslednji put kada je Zvezda bila uspešna u eliminacionom formatu protiv Partizanija iz Tirane, pre ulaska u tadašnje četvrtfinalne grupe.
Od tog istorijskog polufinala, crveno-beli su participirali u 14 evroligaških sezona, ali je efikasnost prolaska u drugu fazu ostala na niskom nivou – svega tri uspešna pokušaja. Ovakav učinak, stavljen u kontekst modernog poslovanja i enormnih budžeta koji su bili na raspolaganju u poslednja 24 meseca, ukazuje na duboku disproporciju između ulaganja i sportskih rezultata. Plej-in format, uveden da bi se dala šansa timovima iz sredine tabele, očigledno nije bio dovoljan da Zvezda premosti nedostatak kvaliteta u prelomnim trenucima. Sezona se završava prerano, a istorijska težina od 54 godine bez pobede u nokaut fazi ostaje kao mračna senka nad Malim Kalemegdanom.
Izvor: Postinfo
M.M.