U noći kada je Crvena zvezda trebala da pokaže snagu institucije, videli smo samo nemoć stručnog štaba koji je lošom rotacijom i neshvatljivim kadrovskim rešenjima sam sebi potpisao kapitulaciju.
Analiza utakmice u Barseloni neminovno vodi ka pitanju: šta je Saša Obradović želeo da postigne sinoćnim izborom igrača? Odluka da se marginalizuje domaće jezgro, oličeno u Ognjenu Dobriću, u meču koji zahteva visok nivo emotivne i taktičke inteligencije, ispostavila se kao kardinalna greška. Ako je Dobrić zdrav, a trener potvrđuje da jeste, njegovo izostavljanje u momentima kada Barselona pravi nedostižnu razliku je taktički nonsens koji se ne može opravdati nikakvim “planovima”. Zvezdin napad bez protoka i sa samo šest asistencija je direktna posledica loše pripreme i još lošijeg vođenja utakmice.
Obradovićev defanzivni koncept, koji je dozvolio rivalu apsolutnu dominaciju u skoku i na šutu, bio je potpuno neadaptiran na profil igrača kao što je Vil Klajburn. Njegova kasnija izjava na konferenciji za medije, u kojoj relativizuje neuspeh govoreći da “možda smo zaslužili ovo mesto”, otkriva dublji problem unutar tima – nedostatak pobedničkog mentaliteta na samom vrhu struke. Dok se milioni slivaju u igrački kadar, rezultatska regresija je očigledna. Crvena zvezda završava sezonu daleko ispod nivoa koji nalaže istorija kluba, a odgovornost za to leži isključivo na treneru koji nije umeo, ili nije smeo, da povuče prave poteze u odsudnom trenutku.
Izvor: Postinfo
M.M.