Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je na konferenciji World Policy Conference u Šantiliju da Srbija i danas snosi posledice događaja iz prošlosti, ističući da je zemlja pre 27 godina bila napadnuta bez odluke Saveta bezbednosti UN.
On je ukazao na, kako je naveo, neujednačen pristup međunarodnom pravu, naglašavajući da mnoge države insistiraju na teritorijalnom integritetu Ukrajine, ali ne i Srbije kada je reč o Kosovu i Metohiji. Dodao je da značajan broj velikih zemalja, uključujući Kina i Indija, nije priznao nezavisnost Kosova.
Vučić je istakao da Srbija želi evropski put, ali da očekuje više razumevanja za svoju poziciju, naglašavajući da je teško očekivati prihvatanje rešenja bez uvažavanja principa međunarodnog prava.
Govoreći o širem globalnom kontekstu, ocenio je da Evropa gubi korak sa velikim silama poput Sjedinjene Američke Države i Kina, posebno u oblastima veštačke inteligencije, robotike i ekonomskog rasta.
Prema njegovim rečima, evropske zemlje često potcenjuju druge regione sveta i previše se oslanjaju na birokratske procese, umesto na strateške odluke. Kao jedan od ključnih izazova naveo je i slabljenje evropskog uticaja u Africi i Aziji, gde sve veću ulogu imaju globalne sile.
Vučić je naglasio da su Evropi potrebne hrabre i dugoročne odluke kako bi odgovorila na savremene izazove, upozorivši da pasivnost može dodatno produbiti jaz u odnosu na druge delove sveta.
Istakao je i da Srbija ostaje posvećena politici mira, stabilnosti i očuvanja suvereniteta, uz želju da njen glas bude jasno čut na međunarodnoj sceni.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se učesnicima plenarne sesije na World Policy Conference u Šantiju, gde je govorio o globalnim izazovima i poziciji Evrope u savremenim međunarodnim odnosima.
On je ocenio da Evropa često potcenjuje druge delove sveta i da time gubi važne bitke u oblasti tehnologije i ekonomskog razvoja. Posebno je naglasio da SAD i Kina značajno prednjače u razvoju veštačke inteligencije i robotike, dok Evropa, prema njegovim rečima, zaostaje.
Vučić je poručio da Evropa mora biti hrabrija, otvorenija za promene i aktivnija u širenju svog uticaja u Aziji i Africi, umesto da se bavi prekomernim birokratskim i tehničkim pitanjima.
Govoreći o Srbiji, predsednik je istakao da je reč o maloj zemlji koja ima ograničen uticaj na evropske procese, ali da uprkos tome pokušava da razvija svoju ekonomiju i planira budućnost.
Posebno je izdvojio pitanje Kosova i Metohije, navodeći da nerešeni politički odnosi i različita tumačenja teritorijalnog integriteta predstavljaju ključni izazov u međunarodnom pozicioniranju Srbije.
Prema njegovim rečima, za napredak su potrebne hrabre i odgovorne odluke, kao i bolje razumevanje pozicije Srbije u međunarodnoj zajednici, uz naglasak da se bez toga teško može postići stabilno rešenje.
M. T.