Hrišćani koji Uskrs slave po Gregorijanskom kalendaru danas obeležavaju Veliki petak – dan Hristovog stradanja, koji se provodi u postu, molitvi i tišini.
Veliki petak, dan kada je Isus Hrist razapet na krstu, smatra se najtužnijim danom u hrišćanstvu i obeležava se širom sveta i Srbije u duhu posta, nemrsa i molitve. Vernici se tog dana prisećaju Hristove muke i smrti, a bogosluženja su ispunjena tišinom i posebnim obredima.
U Katoličkoj crkvi Veliki petak je jedini dan u godini kada se ne služi sveta misa. Umesto toga, u popodnevnim časovima obavlja se Križni put, koji simbolično prikazuje Hristovo stradanje. U Beogradu će kardinal Ladislav Nemet predvoditi obred u Crkvi Svetog Ante, gde se vernici okupljaju kako bi izrazili saosećanje i poštovanje prema Hristovoj žrtvi.
Veliki petak deo je Svetog trodnevlja, koje obuhvata i Veliki četvrtak i Veliku subotu. Tokom ovih dana crkvena zvona ne zvone, a atmosfera je u znaku tišine i duhovne pripreme za najveći hrišćanski praznik – Uskrs.
U domovima vernika počinje i priprema za praznik, uključujući farbanje jaja, koja simbolizuju novi život i vaskrsenje. Prema predanju, Marija Magdalena poklonila je prvo crveno jaje rimskom caru Tiberiju, noseći vest o Hristovom vaskrsenju.
Na Veliku subotu održava se Uskršnje bdenje, kada se u crkvama, nakon simbolične tame, ponovo pale svetla uz poruku da je Hristos vaskrsao, čime se najavljuje dolazak Uskrsa i kraj Velikog posta.
M. T.