Svetli, Vaskršnji utorak, treći je dan proslave Vaskrs, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava kao nastavak praznične radosti, uz bogosluženja, porodična okupljanja i brojna narodna verovanja o sreći i uspehu.
Svetli ili Vaskršnji utorak drugi je dan nakon najvećeg hrišćanskog praznika – Vaskrs – kada se praznovanje nastavlja istim intenzitetom, kako u hramovima, tako i u domovima vernika. Bogosluženja su ista kao i prethodnih dana, a praznična atmosfera i dalje je prisutna u svakodnevnom životu.
Prema učenju Srpska pravoslavna crkva, Vaskrs se slavi tri dana – nedelja, ponedeljak i utorak – koji su u crkvenom kalendaru obeleženi crvenim slovom.
Suština praznika sažeta je u rečima Sveti apostol Pavle: „Ako Hristos ne vaskrse, prazna je propoved naša i prazna je vera naša“, čime se naglašava centralno mesto Vaskrsenja u hrišćanskoj veri i simbolika pobede života nad smrću.
U narodu je ovaj dan poznat i kao Vodeni ili Svetli utorak i često se smatra jednim od najsrećnijih dana u godini. Veruje se da sve što se tada započne nosi blagoslov i ima dobre izglede za uspeh i dugotrajnost. Takođe, postoji verovanje da će dete rođeno na ovaj dan biti srećno i dugovečno.
Narodna tradicija savetuje da je ovaj utorak pogodan za putovanja, posete i započinjanje važnih poslova, jer se veruje da će sve proteći bez prepreka i sa dobrim ishodom. U pojedinim krajevima organizuju se i svadbe, uz uverenje da će mladenci imati dug i srećan zajednički život.
Prema predanju, žene mironosice, među kojima i Marija Magdalena, prve su došle na Hristov grob i zatekle ga praznog, uz poruku anđela o Hristovom vaskrsenju, što je izazvalo veliku radost među narodom.
Suština ovih prazničnih dana ogleda se u deljenju radosti sa bližnjima – kroz posete, zajedničke trpeze i međusobno darivanje. Veruje se da oni koji zanemare ovu poruku zajedništva i radosti ne poštuju duh praznika.
Vaskršnji utorak ujedno je i prvi radni dan nakon prazničnih dana, ali se praznični duh nastavlja tokom cele Svetle sedmice, kada se ne posti ni sredom ni petkom.
Vernici se tradicionalno pozdravljaju radosnim pozdravom „Hristos vaskrse – Vaistinu vaskrse“ sve do Spasovdan.