Pravoslavni vernici danas slave Lazarevu subotu, u narodu poznatu kao Vrbica – praznik koji podseća na čudo kada je Isus Hristos vaskrsao Lazara i najavio svoje stradanje i vaskrsenje.
Lazareva subota zauzima posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji, jer predstavlja uvod u poslednju nedelju pred Vaskrs. Prema predanju, Hristos je tog dana vaskrsao Lazar iz Vitanije, koji je potom živeo još tri decenije kao episkop na Kipru.
Njegove mošti kasnije su prenete u Carigrad, dok je na mestu njegovog prvobitnog groba u blizini Larnake ostao natpis „Hristov prijatelj“.
Praznik se uvek obeležava u subotu, dan uoči Cveti, i deo je završnice Velikog vaskršnjeg posta.
Običaji i simbolika
Naziv Vrbica potiče od običaja branja mladih vrbovih grančica, koje se osveštavaju u crkvi i dele vernicima. One simbolizuju svečani ulazak Hrista u Jerusalim, kada su ga narod i deca dočekali granama.
Posebno mesto u obeležavanju praznika imaju deca – njima se oko vrata stavljaju zvončići, dok se od vrbinih grančica prave venčići za glavu. Upravo zato se Vrbica smatra dečjim praznikom.
U narodu postoji i običaj da se na ovaj dan bere cveće koje se ne unosi u kuću, već se potapa u vodu, da bi se ukućani njime umili narednog jutra na Cveti.
Kako praznik pada u vreme posta, trpeza je posna, a crkvena pravila nalažu uzdržavanje od veselja, igre i pevanja.
Obeležavanje u Beogradu
U Crkva Svetog Marka Lazareva subota obeležena je uz prisustvo velikog broja vernika, posebno dece koja su nosila venčiće od vrbe i zvončiće.
Nakon liturgije obavljeno je osvećenje vrbovih grančica, koje su potom podeljene okupljenima, dok su vernici palili sveće i učestvovali u molitvi.
U porti hrama organizovana je i humanitarna akcija „Krofne iz bloka“, namenjena pomoći srpskom narodu na Kosovu i Metohiji. Tokom dana deljene su krofne uz dobrovoljne priloge vernika, spajajući prazničnu radost sa solidarnošću.
