Prema podacima Republički zavod za statistiku, potrošačke cene u martu 2026. godine porasle su za 2,8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok su u poređenju sa decembrom više za 1,3 odsto.
Na mesečnom nivou, cene su u martu povećane u proseku za 0,5 odsto u odnosu na februar.
Najveći rast zabeležen je u kategorijama transporta (2,3 odsto), alkoholnih pića i duvana (1,9 odsto), kao i zdravstva (1,2 odsto). Blagi rast registrovan je i kod usluga lične nege, restorana i hotela, kao i u segmentu stanovanja i komunalija.
S druge strane, pad cena zabeležen je u oblasti rekreacije, sporta i kulture (-1,8 odsto), kao i kod odeće i obuće i finansijskih usluga.
Stručnjaci upozoravaju da bi inflacija u narednom periodu mogla dodatno da poraste pod uticajem globalnih faktora. Kako ističe Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije, ključni pritisak dolazi od rasta cena energenata usled krize na Bliskom istoku i poremećaja u snabdevanju.
„Inflacija će u velikoj meri zavisiti od trajanja krize i kretanja cena nafte i gasa. Ukoliko energenti nastave da poskupljuju, pritisci na cene u Srbiji biće izraženiji“, ocenio je Stanić.
On dodaje da Srbija trenutno raspolaže dovoljnim količinama energenata, ali da problem predstavljaju visoke cene na međunarodnom tržištu, koje se teško mogu dugoročno amortizovati bez posledica po budžet i privredu.
Ekonomisti ukazuju da bi dalji razvoj situacije u Evropska unija mogao imati značajan uticaj na domaću ekonomiju, imajući u vidu da se najveći deo izvoza Srbije plasira upravo na to tržište.
Ukoliko dođe do usporavanja privredne aktivnosti u Evropi, to bi moglo da utiče i na smanjenje tražnje za srpskim proizvodima, čime bi se dodatno usporio ekonomski rast.
M. T.