Stanovnici afričkih zemalja koji slave pravoslavni Uskrs kombinuju običaje „Starog sveta“ sa lokalnim kulinarskim i kulturnim specifičnostima. Porodice se okupljaju na otvorenom, pripremaju se tradicionalna jela poput kukuruzne kaše, banana i jaja, a deca sa radošću farbaju uskršnja jaja.
U afričkim zemljama gde se proslavlja pravoslavni Uskrs, stanovnici su prihvatili običaje „Starog sveta“, poput Rusije i Grčke, ali praznik je dobio i lokalni karakter. Porodice se okupljaju, često na otvorenom, a pripremaju se specifična jela poput kukuruzne kaše kvakoko, banana, jama i uskršnjih kolača.
U Ugandi se Uskrs naziva „Amazukira Gamukama Vafe“ (Vaskrsenje Gospodnje), a zajednička gozba okuplja pripadnike različitih plemena, od kojih svako poštuje svoje simbole – na primer, klan Ndiga ne jede ovčetinu zbog ovce kao svog simbola.
U Togu pravoslavni vernici slave Uskrs na otvorenom i u katedrali, pripremajući obojena jaja, kolače i sveće od voska. Slično je i u Kamerunu, gde vernici donose unapred pripremljene kuliče i jaja na službu, a zatim razmenjuju jela poput kvakoka dok pevaju vaskršnji tropar na francuskom i lokalnim jezicima.
Na Mauricijusu stanovnici kombinuju svoju kuhinju sa morskim plodovima i egzotičnim voćem sa pravoslavnim poslastičarskim specijalitetima, poput pashe (sveži sir sa suvim grožđem) i kuliča, što im pruža uvid u novu kulturu i porodične tradicije.
Zapadnoafrički region takođe ima raznovrsna lokalna uskršnja jela. U Obali Slonovače to uključuje kuvane i pržene banane, slatki batat, prženi krompir, kasavu u obliku kuskusa („atike“) i riblju ili jagnjećom čorbu.
Ove godine pravoslavni Uskrs u Africi proslavlja se 12. aprila, spajajući evropske i lokalne običaje, rituale i ukuse, uz zajedništvo porodica i radost dece.
M. T.