U Narodnoj skupštini Srbije tokom objedinjene rasprave o 40 tačaka dnevnog reda došlo je do polemike između vlasti i opozicije o temama koje nisu bile deo dnevnog reda, uključujući Evropsku uniju, izbore u Mađarskoj i političku situaciju u zemlji.
Tokom sednice Skupštine Srbije, na kojoj se vodi objedinjena rasprava o 40 tačaka dnevnog reda, poslanici vlasti i opozicije otvorili su i niz tema koje nisu bile direktno vezane za predložene zakone, uključujući odnose sa Evropskom unijom, izbore u Mađarskoj i predlog opozicije za glasanje o nepoverenju Vladi.
Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Milenko Jovanov osvrnuo se na navode opozicije o mogućem zamrzavanju evropskih fondova za Srbiju, poručivši da opozicija, kako je naveo, “svesno traži da novac EU ne dođe do građana Srbije”.
Prema njegovim rečima, sredstva Evropske unije namenjena su projektima poput škola, bolnica, domova zdravlja i poljoprivrede, dok, kako tvrdi, opozicija traži da se deo tih sredstava usmeri ka nevladinim organizacijama i pojedinim medijima.
U raspravi o evropskoj politici i odnosu prema Briselu, Jovanov je ocenio da opozicija nema jasno definisanu politiku i da “bespogovorno prati stavove EU”, navodeći da su to, kako je rekao, stavovi o sankcijama Rusiji, Kosovu i Republici Srpskoj.
Tokom polemike dotaknuto je i pitanje izbora u Mađarskoj, gde je poslanik PSG Pavle Grbović ocenio da evropska agenda podrazumeva fer i slobodne izbore, uz poruku da bi i Srbija trebalo da unapredi izborni proces.
Na to je Jovanov odgovorio kritikama na račun opozicije, navodeći da poređenja sa političkim procesima u Mađarskoj nisu utemeljena.
Govoreći o predlogu za glasanje o nepoverenju Vladi, Jovanov je istakao da eventualno izglasavanje nepoverenja ne znači automatski raspisivanje izbora, već da predsednik Republike može poveriti mandat drugom mandataru za formiranje nove vlade ukoliko postoji većina u parlamentu.