Analiza poraza Crvene zvezde u najbitnijem evroligaškom derbiju sezone nameće pitanje odgovornosti šefa stručnog štaba, čija su rešenja u ključnim momentima bila u potpunom neskladu sa dešavanjima na parketu.
Saša Obradović, trener sa pedigreom Fajnal-fora, ove sezone je u više navrata pokazao rigidnost u vođenju utakmica koje zahtevaju brzu adaptaciju. Primer Hasijela Rivera u derbiju ostaće upisan kao jedan od neshvatljivijih poteza – povlačenje najefikasnijeg igrača iz igre nakon serije poena i njegovo ignorisanje do duboko u drugi kvartal je luksuz koji se u modernoj košarci skupo plaća. Raspodela minutaže na centarskim pozicijama, koja je delovala kao unapred pripremljen šablon bez obzira na učinak, oduzela je ekipi neophodnu oštrinu u napadu.
Dodatan problem predstavlja ofanzivna koncepcija koja se u završnicama mečeva svodi na individualne izolacije bekovske linije. Čima Moneke, projektovan kao jedan od stubova tima, sveden je na ulogu posmatrača bez ijedne nacrtane akcije, dok se forsiranje Batlera i Kartera graničilo sa kontraproduktivnim. Zvezda je izgubila identitet „run and gun“ ekipe koja je dominirala u prvom delu sezone, skliznuvši u prosek tima koji se oslanja isključivo na inspiraciju pojedinca. Preostala tri kola protiv Pariza, Asvela i Reala biće poslednji ispit za Obradovića – ili će uspeti da vrati timsku koheziju i poverenje u igrače koje je sam „zaboravljao“ na klupi, ili će se ovaj evroligaški ciklus završiti neuspehom koji će biti teško opravdati uprkos ranijim pobedama nad velikanima.
Izvor: Postinfo
M.M.
