U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti održan je komemorativni skup posvećen akademiku Miru Vuksanoviću, jednom od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca i leksikografa, čiji je rad obeležio spoj književnosti i nauke.
U svečanoj sali Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) održan je komemorativni skup povodom smrti akademika Miro Vuksanović (1944–2026), u prisustvu porodice, kolega i brojnih predstavnika kulturne i naučne javnosti.
O značaju njegovog stvaralaštva govorio je akademik Jovan Delić, ističući da je Vuksanović ostavio dubok trag u razvoju srpske leksike i književnosti.
„Ostaće upamćen po stvaranju novih žanrova, po pričama i romanima o rečima, kao i po jedinstvenoj enciklopedijskoj i leksikografskoj paradigmi“, naglasio je Delić.
„Semoljska trilogija“ kao književni vrhunac
Posebno mesto u Vuksanovićevom opusu zauzima njegova „Semoljska trilogija“ – „Semolj gora“, „Semolj zemlja“ i „Semolj ljudi“ – koju je Delić opisao kao „trovrh i srce“ njegove proze.
Prema njegovim rečima, ova dela već danas imaju status književne istorije, bez obzira na različita tumačenja koja će pratiti njihovu recepciju u budućnosti.
Ukazano je i na prelomni trenutak u autorovom radu, kada je uz poemu „Tamo – oni“ samostalno izradio i rečnik, čime je započeo razvoj svoje prepoznatljive poetike zasnovane na jeziku.
Književnik, leksikograf i posvećeni akademik
Sekretar Odeljenja jezika i književnosti SANU Zlata Bojović podsetila je na obim i značaj njegovog stvaralaštva, uključujući i 20 tomova „Sabranih dela“, objavljenih povodom jubileja njegovog rada.
Istakla je da je Vuksanović bio jedan od najaktivnijih članova Akademije, obavljajući niz odgovornih funkcija – od upravnika biblioteka do urednika i organizatora naučnih tribina.
Profesor Mihailo Pantić naglasio je da se Vuksanovićevo delo oslanja na arhaični jezik, mitske strukture i epsku tradiciju, stvarajući autentičan književni svet.
„Njegovo pisanje nastavlja tok koji je započeo Vuk Karadžić, potvrđujući kontinuitet jezika kao temelja književnosti“, rekao je Pantić.
Nasleđe koje ostaje
Profesor Aleksandar Jerkov istakao je da je Vuksanović bio autor snažnog intelektualnog i stvaralačkog kapaciteta, čije delo zahteva pažljivo i posvećeno čitanje.
„Bio je pisac koji je duboko verovao u jezik i pripadao mu u potpunosti“, naveo je Jerkov.
Rođen u Crnoj Gori, Vuksanović je svoju karijeru gradio kao profesor, urednik i upravnik biblioteka, uključujući i Matica srpska i SANU, gde je ostavio snažan profesionalni i lični trag.
Preminuo je 6. februara u Novom Sadu, ostavljajući za sobom bogato književno nasleđe i značajan doprinos očuvanju i razvoju srpskog jezika i književnosti.
Komemorativni skup još jednom je potvrdio da njegov odlazak predstavlja veliki gubitak za srpsku kulturu, ali i da njegovo delo ostaje trajna vrednost.