Srpska pravoslavna crkva danas, 4. aprila, obeležava Lazarevu subotu, u narodu poznatu kao Vrbica, praznik posvećen uspomeni na jedno od najvećih Hristovih čuda – vaskrsenje Lazara iz Vitanije, uoči nedelje njegovog stradanja, smrti i vaskrsenja.
Prema predanju, Lazar je nakon vaskrsenja živeo još 30 godina kao episkop na Kipru, gde je i sahranjen. Njegove mošti kasnije su prenete u Carigrad 890. godine, a na mestu njegovog prvobitnog groba u Kitonu kod Larnake nalazila se ploča sa natpisom „Hristov prijatelj“.
Ovaj praznik uvek pada u subotu, u pretposlednjoj nedelji Velikog vaskršnjeg posta, dan uoči praznika Cveti.
Jedan od najprepoznatljivijih običaja vezan je za vrbove grančice koje se beru, osveštavaju u crkvi i dele vernicima, po čemu je praznik i dobio ime Vrbica. One simbolizuju svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, gde su ga, prema predanju, dočekala deca.
Zbog toga se Vrbica smatra dečjim praznikom – mališanima se oko vrata stavljaju zvončići, a od vrbinih grančica prave se venčići za glavu. Običaj je i da se bere cveće koje se ne unosi u kuću, već ostavlja u vodi da prenoći, kako bi se ukućani njime umili sledećeg jutra, na Cveti.
Takođe, mladi se na ovaj dan daruju cvećem, dok crkvena pravila, zbog posta, nalažu uzdržavanje od veselja, igre i pesme.
Mnoge porodice Lazarevu subotu obeležavaju i kao krsnu slavu, uz posnu trpezu i u duhu vere i tradicije.