Nastavak istrage o smrti dvadesetpetogodišnje studentkinje ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu otvorio je niz pravnih i bezbednosnih pitanja – od uloge Univerziteta do odgovornosti institucija u sistemu zaštite.
U okviru istrage o smrti studentkinje čije je telo pronađeno ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu, pripadnici Uprave kriminalističke policije Ministarstva unutrašnjih poslova ušli su u prostorije Rektorata Univerziteta u Beogradu, postupajući po nalogu nadležnih organa.
Ovaj potez izazvao je javnu polemiku o granicama autonomije univerziteta i ovlašćenjima državnih institucija, dok pravni stručnjaci ističu da visokoškolske ustanove ne predstavljaju izuzetak u primeni zakona.
Advokat Dragoslav Ljubičanović ocenio je za RTS, da Univerzitet nije izuzet iz pravnog sistema države i da postupanje policije, uz odgovarajući nalog, ne predstavlja narušavanje njegove autonomije.
„Autonomija univerziteta ne podrazumeva eksteritorijalnost, niti oslobađa od primene zakona. Nadležni organi imaju pravo da sprovedu istragu u svim prostorijama ukoliko za to postoji pravni osnov“, naveo je Ljubičanović.
Sumnja na nasilnu smrt i tok istrage
Prema dosadašnjim informacijama, nadležni organi ne isključuju mogućnost nasilne smrti, dok se paralelno utvrđuju sve okolnosti koje su prethodile tragičnom događaju.
Istraga obuhvata analizu kretanja unutar zgrade, s obzirom na navode da su ulasci evidentirani putem sistema obezbeđenja. Poseban fokus je na prikupljanju i analizi video-materijala, kao i drugih dokaza koji bi mogli da rasvetle tok događaja.
Više javno tužilaštvo saopštilo je da će predmeti pronađeni u Rektoratu, uključujući pirotehnička sredstva i sprejeve, biti upoređeni sa tragovima sa mesta događaja, kako bi se utvrdila eventualna povezanost, piše RTS.
Bezbednosni propusti i institucionalna odgovornost
Otvorena su i pitanja potencijalnih bezbednosnih propusta, posebno u kontekstu kontrole pristupa i boravka u univerzitetskim prostorijama.
Prema oceni pravnih stručnjaka, ukoliko se utvrdi da su određene aktivnosti u prostorijama univerziteta bile u suprotnosti sa njegovom osnovnom funkcijom, to bi moglo pokrenuti dodatne postupke nadzora, uključujući i delovanje prosvetne inspekcije.
Ljubičanović ukazuje da je važno jasno razdvojiti obrazovnu funkciju univerziteta od eventualnih političkih aktivnosti, kako bi se izbegla, kako kaže, „zamena teza“ u javnom diskursu.
Ključna pitanja i dalji koraci
Istraga će u narednom periodu pokušati da odgovori na ključna pitanja, da li je reč o nasilnoj smrti, da li je bilo propusta u sistemu bezbednosti i da li su određeni događaji mogli biti sprečeni.
Rezultati veštačenja, analiza zaplenjenih materijala i pregled video-dokaza biće od presudnog značaja za dalje postupanje nadležnih organa.
Dok se čekaju zvanični nalazi, slučaj je već otvorio širu raspravu o bezbednosti u obrazovnim institucijama, pravnim okvirima njihove autonomije i ulozi države u zaštiti javnog interesa.
