Rast cena energenata i usporavanje evropske privrede nagoveštavaju novi talas inflacije, dok se pažnja usmerava na poteze države i otpornost domaće ekonomije. Iako Srbija još ne oseća krizu punim intenzitetom, globalni inflatorni talas i slabiji privredni rast u Evropska unija mogli bi u narednim mesecima da utiču na standard građana, potrošnju i investicije.
Globalni ekonomski poremećaji, podstaknuti pre svega rastom cena energenata i geopolitičkim tenzijama, sve više se prelijevaju na evropsko tržište, a time i na domaću ekonomiju. Iako makroekonomski pokazatelji u Srbiji za sada ostaju relativno stabilni, analitičari upozoravaju da se inflatorni pritisci postepeno pojačavaju, konstatovao je za RTS Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.
Prema podacima, bruto domaći proizvod Srbije u prva dva meseca godine porastao je za 1,9 odsto, uz ključni doprinos građevinarstva i fiskalnih prihoda, dok je industrija beležila pad. Istovremeno, usporavanje privrede u Nemačka, gde je zabeležen talas bankrota u sektorima poput građevinarstva i maloprodaje, dodatno komplikuje izvoznu perspektivu Srbije.
Inflacija i kamatne stope pod pritiskom
Inflacija u evrozoni porasla je sa 1,9 na 2,5 odsto, a sličan trend očekuje se i na domaćem tržištu. Ključni izazov biće održavanje inflacije u ciljanim okvirima Narodna banka Srbije, posebno u uslovima kada vodeće svetske institucije poput Federalne rezerve i Evropska centralna banka razmatraju zadržavanje ili čak povećanje kamatnih stopa.
Takva politika ima za cilj obuzdavanje rasta cena, ali istovremeno može usporiti investicije i kreditnu aktivnost, što direktno utiče na privredni rast.
Potrošnja i energenti – ključni faktori
Domaća potrošnja, koja je jedan od glavnih pokretača ekonomije, mogla bi biti pod pritiskom ukoliko inflacija nastavi da raste. Poseban izazov predstavlja kontrola cena energenata, jer svako veće poskupljenje može imati domino efekat na ostale proizvode i usluge.
Srbija trenutno ima određene prednosti zahvaljujući stabilnom snabdevanju energentima, uključujući naftu preko JANAF i gasne aranžmane sa Rusija, ali dugoročna održivost ovih modela ostaje neizvesna.
Hrana kao glavni udar na standard
Zbog strukture potrošnje, gde hrana čini oko 50 odsto potrošačke korpe, rast cena prehrambenih proizvoda mogao bi najviše pogoditi građane. Upravo zato će odnos između rasta plata i inflacije biti ključan za očuvanje kupovne moći.
Uloga države i mogući odgovori
Država ima određeni manevarski prostor zahvaljujući stabilnim javnim finansijama. Moguće mere uključuju ograničavanje cena osnovnih namirnica, smanjenje akciza na gorivo i ciljanu podršku najugroženijim kategorijama stanovništva i privrede.
Istovremeno, nastavak fiskalne discipline ostaje prioritet kako bi se očuvalo poverenje investitora i stabilnost budžeta.
Izvoz i evropsko tržište pod lupom
Kako se oko dve trećine srpskog izvoza plasira na tržište Evropske unije, svako usporavanje u EU direktno pogađa domaću privredu. Dodatni rizik predstavljaju zaštitne mere poput kvota i necarinskih barijera, koje mogu ograničiti pristup tržištu.
Zbog toga se kao ključni pravac nameće dalja integracija Srbije u evropske ekonomske tokove i jačanje konkurentnosti domaće industrije.
Umereni optimizam uprkos izazovima
Uprkos svim rizicima, procene su da Srbija može izbeći dublju krizu i zadržati rast u rasponu od 2,5 do 3,5 odsto. Dodatni pozitivan signal dolazi iz IT sektora, koji beleži kontinuirani rast i sve veći udeo u BDP-u, objasnio je Stanić za RTS.
Pred ekonomijom Srbije je period povećane neizvesnosti, ali i prilika da kroz pažljivo vođene politike očuva stabilnost i ublaži efekte globalnih ekonomskih turbulencija.
