Klimatske promene se obično zamišljaju kroz obalu, talase i poznate slike grada koji drhti pred morem. Ali nova mapa Njujorka pokazuje da voda ima mnogo duže pamćenje od urbanističkih granica. Fast Company piše o interaktivnoj mapi koju su napravili istraživači iz New York Botanical Garden, a koja označava takozvane „Blue Zones” — delove grada gde voda jeste, nekada je bila ili će je biti više upravo zbog klimatskih promena. Prema tom tekstu, više od petine čitavog grada nalazi se u takvoj zoni.
Najzanimljiviji deo projekta nije samo u vizuelizaciji rizika, nego u načinu na koji je do nje došlo. Istraživači su ukrstili više od 500 godina podataka o poplavama, informacije iz 311 prijava, postojeće karte Odeljenja za zaštitu životne sredine i FEMA, ali i ono što gradovi često potiskuju pod asfalt — stare tokove, močvare, bare i prirodnu hidrologiju terena. Tako se pokazalo da su opasna i neka unutrašnja gradska područja, daleko od obale, jer voda ne mari ni za poštanske brojeve ni za administrativne predstave o stabilnosti. U članku se citira i Lucinda Royte, koja precizno kaže da ljudi gledaju grad kroz političke granice, ali voda to ne radi.
Za gradove širom sveta, pa i za naše, ova priča je važna jer pokazuje koliko urbanizam često zaboravi prirodu, a onda ga priroda podseti da nije zaboravila sebe. Stare reke, potoci i močvare možda su zatrpani, ali nisu nestali kao logika prostora. Kad ekstremna kiša ili velika voda dođu, oni se vrate u igru. Zato njujorški primer nije samo lokalna klimatska zanimljivost, već vrlo korisna lekcija o tome kako grad treba čitati ispod njegove moderne površine. Ponekad najopasnija mesta nisu ona koja izgledaju očigledno ugroženo, nego ona koja su predugo verovala da su zauvek pobedila geografiju.
S.B.
Izvor: Postinfo
