Coachella je dugo izgledala kao mesto na kom ljudi dolaze da pokažu slobodu, a onda se ispostavi da svi nose istu verziju te slobode. Upravo tu napetost je lepo uhvatio Harper’s Bazaar, postavljajući jednostavno pitanje: da li je „Coachella uniforma” postala neizbežna? Njihov odgovor nije ni potpuno potvrdan ni potpuno ciničan. Festival stil se menja, ali i dalje ostaje prostor u kome dovoljan broj sličnih izbora vrlo brzo stvori novu vrstu vizuelnog pravila.
U tekstu se podseća na eru kada su cvetne krune, kratki kombinezoni, bralette topovi, lanci za telo i ogromne naočare činili gotovo obavezni paket za pustinjski festival. Taj vrhunac vezuje se za 2016. godinu, koja je postala referenca za čitavu estetiku Coachelle. Danas, međutim, stilisti i posetioci govore da se scena pomerila: umesto jedne dominantne boho formule, pojavljuje se mešavina Y2K nostalgije, androginih silueta, „sleaze” elemenata i personalizovanijih kombinacija. Ipak, tekst ostaje iskren — čim dovoljno ljudi ponese slične stvari u istom prostoru, nastaje novi „Coachella look”.
To je zanimljivo i izvan mode, jer otkriva kako danas funkcioniše identitet u javnom prostoru. Ljudi žele da izgledaju originalno, ali u okviru scene koja je već toliko fotografisana i algoritamski filtrirana da originalnost brzo postaje prepoznatljiv šablon. Zato Coachella više nije samo festival, već laboratorija za odnos između ličnog stila i masovne vidljivosti. A kada čak i pokušaj da budete „svoji” završi kao deo prepoznatljive uniforme, onda moda prestaje da bude samo izbor. Postaje igra sa pravilima koja se stalno menjaju, ali nikada sasvim ne nestaju.
S.B.
Izvor: Postinfo
