Dok se mnoge zemlje ozbiljno uznemire tek kada se kriza već prelije na račune i snabdevanje, Japan izgleda razmišlja nekoliko koraka unapred. Vest o mogućem pozivu građanima i kompanijama da štede energiju ne dolazi iz panike, već iz hladne procene rizika. U tome ima nečeg vrlo japanskog: spremnost da se o navikama razmišlja i pre nego što nestašica zaista počne da diktira ponašanje.
Takav ton se oseća i u poruci da vlada još procenjuje kako bi razvoj situacije na Bliskom istoku mogao uticati na energetsku sigurnost i ekonomiju zemlje. Nema dramatike, ali ima jasne svesti da spoljne krize mogu brzo promeniti unutrašnji ritam jedne uvozne ekonomije. Važno je i to što se u javnim izjavama naglašava da bi odluke morale da budu takve da ne nanesu veliku štetu ni ljudima ni privredi. Dakle, cilj nije demonstracija strogoće, već održavanje stabilnosti.
U sredini cele priče nalazi se detalj koji mnogo govori o japanskom društvu: zvaničnici veruju da je svest o štednji energije u Japanu visoka i da bi javnost brzo odgovorila kada bi takav apel stigao. Portal Nippon.com prenosi i procenu da zemlja još raspolaže dovoljnim zalihama, pa se takav poziv ne očekuje bar do perioda posle Zlatne nedelje krajem aprila i početkom maja. Upravo ta kombinacija smirenosti i pripravnosti daje celoj vesti drugačiji ton od onoga na koji su mnoge zemlje navikle.
Za Srbiju je ovakva priča zanimljiva jer pokazuje koliko duboko energetska kultura može biti usađena u jedno društvo. Kod nas se štednja energije najčešće vezuje za cenu, obavezu ili povremeni savet. U Japanu ona deluje kao društveni refleks koji samo čeka jasan signal. A kada navika postane deo nacionalne otpornosti, onda energija više nije samo tehničko pitanje, već mera ozbiljnosti jednog sistema.
S.B.
Izvor: Postinfo
