U taktički iscrpljujućem duelu drugog kola plej-ofa, Vojvodina je protiv Partizana demonstrirala zavidan nivo fizičke pripremljenosti i taktičke discipline, ali je nedostatak egzekucije ostavio rezultat u početnih 0:0.
Miroslav Tanjga može biti izuzetno zadovoljan načinom na koji su njegovi izabranici odgovorili na izazov derbija. Vojvodina je u duel ušla sa jasnom idejom – onemogućiti organizaciju napada Partizana od samog početka. Taj „visoki presing“ funkcionisao je besprekorno. Saša Zdjelar je na momente bio jedina brana ispred odbrane Beograđana, ali ni on nije mogao da spreči kontinuirane napade preko bokova gde su Baros i Nikolić kreirali višak. Vojvodina je energetski dominirala, dobila većinu ničijih lopti i naterala protivnika na rekordnih osam žutih kartona, što najbolje ilustruje ko je diktirao tempo.
Prilike Džona Merija, poništen gol zbog ofsajda i pokušaji Savićevića sa distance bili su kruna osmišljenih akcija Novosađana. S druge strane, Partizan se opredelio za reaktivan fudbal, čekajući grešku koja se, zahvaljujući koncentraciji odbrane Vojvodine, retko dešavala. Čak i kada su gosti pokušali sa uvođenjem Poltera, defanzivna linija „Stare dame“ ostala je nepomična. Ovo je bila partija koja je pokazala da Vojvodina ima i sistem i širinu, s obzirom na to da su i izmene poput Vidosavljevića održale visok ritam. Bod ide u Beograd, ali fudbalski krediti ostaju u Novom Sadu.
Izvor: Postinfo
M.M.
