Nova knjiga Danila Vuksanovića „Memento urbi – eseji“, u izdanju Prometeja, donosi intimne i kulturološki značajne zapise o vizuelnom identitetu grada koji polako iščezava, pretvarajući fragmente arhitekture u trajno svedočanstvo urbane memorije.
Knjiga „Memento urbi – eseji“ autora Danilo Vuksanović predstavlja jedinstven spoj ličnog dnevnika, eseja i vizuelne kulture, nastao iz potrebe da se sačuvaju tragovi urbanog nasleđa koje ubrzano nestaje pred savremenim promenama.
Zbirka je proistekla iz autorovih zapisa prvobitno objavljivanih na društvenim mrežama, gde su nastajali kao spontana reakcija na transformaciju gradskog pejzaža. U knjizi su ti zapisi objedinjeni i oblikovani u koherentnu celinu koja prevazilazi formu lične beleške i prerasta u svojevrsnu kulturnu dokumentaciju.
„Tekstovi u knjizi pred Vama nastajali su kao meditativni napori da se grad i njegovi elementi sačuvaju, makar ovako, u knjizi…“, navodi Vuksanović u uvodnoj reči, naglašavajući da knjiga funkcioniše kao svedočanstvo o onome što je nekada činilo svakodnevni vizuelni ambijent.
Poseban kvalitet knjige ogleda se u fokusiranju na detalje koji često ostaju van pažnje šire javnosti, maskerone, girlande, kapitele, fasadne reljefe, dekorativne kapije, vitraže i krovne strukture. Upravo ti elementi, kako autor sugeriše, nose identitet grada jednako snažno kao i njegove monumentalne građevine.
Vuksanovićev pristup oslanja se na spoj umetničkog senzibiliteta i stručnog znanja iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa. Kao konzervator-restaurator u Galerija Matice srpske, autor poseduje neposredno iskustvo u radu sa umetničkim i arhitektonskim artefaktima, što njegovim zapisima daje dodatnu dokumentarnu i interpretativnu vrednost.
Foto: Prometej
Rođen 1973. godine u Sombor, Vuksanović je diplomirao i magistrirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Tokom karijere izlagao je na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a za svoj rad dobio je više priznanja u oblasti likovne umetnosti. Pored ove knjige, autor je objavio i naslove „Duali“ (u saradnji sa Milošem Zupcem) i „Epizoda“, dok se paralelno bavi i likovnom kritikom.
„Memento urbi“ se može čitati kao poziv na pažljivije posmatranje grada i njegovih slojeva, ali i kao upozorenje na brzinu kojom nestaju elementi kulturnog identiteta. U vremenu intenzivne urbanizacije i često nekontrolisanih intervencija u prostoru, ova knjiga podseća na važnost očuvanja vizuelne istorije i autentičnosti gradova.
Na taj način, Vuksanović ne nudi samo nostalgiju, već i diskretni apel za odgovorniji odnos prema zajedničkom kulturnom nasleđu – onom koje, i kada nestane iz stvarnosti, može opstati u sećanju i zapisima poput ovih.
Priredila: M. T.