Globalne cene nafte premašile su 100 dolara po barelu nakon što su pregovori između Sjedinjene Američke Države i Iran završeni bez dogovora, dok je predsednik Donald Tramp najavio dodatne mere pritiska na Teheran.
Globalna naftna tržišta ušla su u novu fazu volatilnosti nakon što su cene sirove nafte ponovo prešle granicu od 100 dolara po barelu, podstaknute eskalacijom geopolitičkih tenzija između Sjedinjene Američke Države i Irana.
Referentna severnomorska nafta Brent porasla je za 7,3 odsto na 102,30 dolara, dok je američka WTI zabeležila još snažniji rast od 8,7 odsto i dostigla 104,94 dolara po barelu. Ovaj nagli skok usledio je nakon neuspešnih pregovora Vašingtona i Teherana, kao i najave predsednika Donalda Trampa o blokadi iranskih luka.
Ključni faktor nestabilnosti ostaje Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetskih isporuka nafte. Svaki poremećaj u ovom uskom pomorskom prolazu direktno utiče na globalnu ponudu energenata i očekivanja investitora.
Nakon kratkotrajnog pada cena ispod 100 dolara početkom aprila, izazvanog privremenim primirjem i najavom otvaranja moreuza, tržište je ponovo reagovalo rastom usled sumnji u održivost dogovora i nastavka sukoba u regionu. Pošiljke nafte su u velikoj meri poremećene još od kraja februara, što dodatno ograničava ponudu na globalnom tržištu.
Analitičari upozoravaju da će dalji pravac kretanja cena zavisiti od tri ključna faktora: obima i trajanja blokade, mogućnosti širenja poremećaja na pomorski transport i eventualnog nastavka diplomatskih pregovora.
Povećani geopolitički rizik već se preliva na finansijska tržišta. Glavni berzanski indeksi u Aziji beleže pad, japanski Nikkei 225 oslabljen je za oko jedan odsto, dok je južnokorejski Kospi u minusu od 0,8 procenata. Fjučersi na američke akcije takođe ukazuju na negativno otvaranje na Volstritu, što potvrđuje rastuću zabrinutost investitora.
Azijske ekonomije, koje u velikoj meri zavise od uvoza energenata sa Bliskog istoka, među najizloženijima su potencijalnim šokovima u snabdevanju.
U takvom okruženju, tržište nafte ostaje izrazito osetljivo na političke signale i bezbednosne rizike, dok investitori sve više u svoje projekcije uključuju scenario produžene nestabilnosti i viših cena energenata u srednjem roku.