Nedostatak jasne sportske strategije unutar FK Partizan postao je očigledan tokom prolećnog dela sezone, gde su česte promene u opredeljenju stručnog štaba dovele do gubitka takmičarskog identiteta i pada rezultatske efikasnosti.
Institucionalni problem Partizana ogleda se u napuštanju primarne koncepcije oslanjanja na omladinsku školu, koja je bila okosnica tima u prvom delu takmičarske godine. Upoređivanjem sastava sa evropskih utakmica u avgustu i aktuelnih prvenstvenih duela, primetna je drastična promena u demografskoj strukturi ekipe. Dok je letos prosek godina bio 22,3, aktuelni tim koji završava utakmice prosečno ima preko 28 godina. Uvođenje iskusnijih igrača poput Saše Zdjelara i Stefana Mitrovića u proces koji je inicijalno bio namenjen razvoju mladih talenata, stvorilo je disbalans koji se direktno reflektuje na terenu.
Odlazak najboljeg strelca Jovana Miloševića samo je delimično opravdanje za jalovost u napadu, jer suštinski problem leži u odsustvu kontinuiteta u radu sa mladim igračima. Postavlja se pitanje da li su Bogdan i Andrej Kostić, kao i drugi talenti iz „Zemunela“, adekvatno ispraćeni u svom razvoju ili su žrtvovani zarad pokušaja instant rezultata koji, prema trenutnoj tabeli, izostaje. Strategija kluba bi morala biti jasno definisana: ili borba za titulu sa proverenim snagama, ili remont i afirmacija mladih. Partizan trenutno pokušava oba, ne uspevajući ni u jednom, što dovodi do situacije u kojoj klub gubi i na takmičarskom i na tržišnom planu, dok rukovodeće strukture ostaju bez adekvatnog odgovora na nagomilane probleme.
Izvor: Postinfo
M.M.
