Aleksandar Martinović, predstavnik Klaster za razvoj vodoničnih projekata u Srbiji, izjavio je da će vodonik u budućnosti igrati ključnu ulogu u energetskoj tranziciji i dekarbonizaciji, pre svega u zameni gasa i uglja, kao i u skladištenju viškova energije proizvedene iz obnovljivih izvora.
Najznačajnija uloga vodonika u narednim godinama biće njegova primena u energetske svrhe, gde bi trebao da zameni fosilna goriva, pre svega prirodni gas i ugalj, izjavio je Aleksandar Martinović iz Klaster za razvoj vodoničnih projekata u Srbiji.
Martinović je objasnio da epitet „gorivo budućnosti“ proizilazi iz potencijala vodonika da olakša energetsku tranziciju i smanji emisiju ugljen-dioksida. Osvrnuvši se na obnovljive izvore energije, pre svega sunce i vetar, ukazao je da oni imaju ograničenja – varijabilni su, zavise od vremenskih uslova i imaju izražen sezonski karakter.
„Tokom leta, kada su dostupni viškovi energije, ona se može pretvarati u vodonik i koristiti zimi, kada je potrošnja veća. Ovo je ključ za balansiranje sistema i efikasno skladištenje energije“, rekao je Martinović. Dodao je da elektrolizeri, koji proizvode vodonik, mogu lako da se uključuju i isključuju, što ih čini idealnim za ovu svrhu.
Predviđa se da će masovnija primena vodonika u energetici, industriji i transportu krenuti u narednih pet do 10 godina. Martinović je naglasio i ekonomsku opravdanost projekata, jer velike oscilacije cena električne energije čine vodonične projekte isplativijim.
Kada je reč o korišćenju postojeće gasne infrastrukture, Martinović je objasnio da se u Evropi vodonik trenutno meša sa prirodnim gasom, ali udeo ne prelazi 20 odsto i predstavlja samo prelazno rešenje. Dugoročno su potrebni posebni gasovodi za vodonik i razvoj goriva na bazi vodonika, poput e-metanola i amonijaka, koja već imaju značajan potencijal u svetu.
Evropska unija intenzivno ulaže u razvoj vodonične ekonomije, uspostavljena je i Vodonična banka EU koja subvencioniše proizvodnju vodonika po kilogramu, dok je u celoj Evropi podržano više projekata.
Što se Srbije tiče, Martinović je naveo da je zemlja još na početku procesa, uz postojeću strategiju razvoja, ali da je potrebno doneti detaljnu mapu puta i pravni okvir za primenu vodonika u industriji, transportu i energetici.
„Vodonik može da postane stub energetske tranzicije Srbije, ali zahteva strateško planiranje, investicije i zakonsku regulativu“, zaključio je Martinović.
M. T.