National Geographic opisuje arheološko-paleontološku upornost koja izgleda banalno dok ne shvatite ulog: tim je na području Korral Blafs kod Kolorado Springsa prerađivao tone sedimenta, ispirajući ga i prosejavajući, sve dok nisu ostali sitni fragmenti. Među njima su se pojavila tri minijaturna zuba – dovoljna da se otvori velika rasprava o tome ko su bili najraniji rođaci primata u svetu koji se tek oporavljao posle izumiranja dinosaurusa.
Zubi se pripisuju životinji Purgatorius, kandidatu za jednog od najranijih primata ili najbližih rođaka primata. U tekstu se navodi da su zubi datovani na oko 65,5 do 65,4 miliona godina, što ih stavlja u period neposredno nakon katastrofe izazvane udarom asteroida. To znači da se “nova era sisara” nije razvijala sporo i tiho; neke linije su vrlo brzo našle način da se prilagode šumama koje su se obnavljale.
Posebno je zanimljivo što je ovo najjužniji trag Purgatorius-a do sada. Takvi pomaci izgledaju sitno na mapi, ali u evoluciji su ogromni: gde je vrsta bila prisutna, tu je imala hranu, stanište, konkurenciju i putanje širenja. A zubi su često najbolji dokaz, jer se najlakše očuvaju i nose potpis ishrane. U ranijim nalazima, ova grupa se povezivala sa ishranom koja uključuje voće i sa sposobnošću kretanja po granama, što je važan korak ka kasnijim primatima.
Naravno, tri zuba ne daju kompletan skelet i ne “zaključavaju” raspravu. Ali oni rade ono što nauka voli: pomeraju granice verovatnog. Ponekad je baš takav sitan dokaz dovoljan da se cela priča o našem dalekom poreklu napiše malo drugačije.
S.B.
Izvor: Postinfo