Kada se govori o suši, gotovo svi prvo pomisle na useve, reke, šume i žeđ. Ali jučerašnji tekst u Futura-Sciences otvorio je mnogo dublju i neugodniju dimenziju tog procesa: sušniji svet možda pogoduje širenju bakterija otpornih na antibiotike. Prema sažetku novog istraživanja, periodi povećane aridnosti menjaju mikrobiološke zajednice u zemljištu tako da prednost dobijaju mikroorganizmi sposobni da izdrže supstance koje proizvode njihovi susedi. To praktično znači da se u oslabljenim, isušеним zemljištima mogu jače razvijati osobine otpornosti koje se kasnije mnogo teže kontrolišu.
Ono što ovu priču čini tako snažnom jeste to što povezuje dve krize koje se često odvojeno posmatraju. Klimatske promene i otpornost na antibiotike obično se vode kao dve različite globalne pretnje, svaka sa sopstvenim stručnjacima, izveštajima i alarmima. A ovde se pojavljuje njihova dodirna tačka: tlo. Futura-Sciences je juče upravo tu vezu izveo na videlo, pokazujući da zemljište nije pasivna pozadina, već živi rezervoar mikrobioloških sukoba, prilagođavanja i selekcije. Kada se ono isuši, ne menjaju se samo biljke koje uspevaju na njemu, već i odnosi između mikroorganizama koji u njemu opstaju.
To menja i ton cele rasprave o klimi. Više nije reč samo o vremenu, temperaturi i usevima, nego i o tome kako poremećaj okruženja može pojačati jednu od najtežih medicinskih opasnosti savremenog doba. U tom smislu, suva zemlja iz ove priče nije metafora pustoši, nego laboratorija u kojoj priroda pod pritiskom počinje da favorizuje ono što će kasnije biti teže lečiti. I upravo tu ova jučerašnja vest dobija svoju punu težinu: tlo ponekad ne hrani samo život, nego i problem koji se kasnije vraća kroz bolnice, infekcije i terapije koje više ne rade kao nekad.
S.B.
Izvor: Postinfo
