Koliko puta smo čuli „to je samo u glavi”? A onda dođe studija koja pokaže da „u glavi” zna da se upiše u telo. ScienceDaily je 26. februara 2026. preneo istraživanje sa Njujorškog univerziteta koje povezuje anksioznost zbog starenja sa merljivim znakom ubrzanog biološkog starenja – kroz tzv. epigenetske satove.
Prva autorka, doktorand Marijana Rodrigez, i saradnici analizirali su podatke 726 žena iz velikog američkog projekta MIDUS (Midlife in the United States). Učesnice su odgovarale koliko brinu o zdravlju, izgledu i plodnosti kako godine prolaze, a zatim su im uzeti uzorci krvi. Biološko starenje procenjivano je pomoću dva poznata „epigenetska sata”: DunedinPACE (brzina starenja) i GrimAge2 (akumulirana biološka oštećenja).
Rezultat je zanimljiv baš zbog nijansi: najjača veza sa ubrzanim starenjem nije bila briga „da ću lošije izgledati”, već briga da će zdravlje opadati. Autori objašnjavaju da takve brige mogu biti upornije i dugotrajnije, pa telo duže ostaje u režimu stresa. U tekstu se čak prenosi i ideja da žene u srednjim godinama često nose više uloga (posao, porodica, briga o starijima), što može pojačati osećaj da se starenje „dešava prebrzo”.
Za čitaoca je poruka praktična: mentalno zdravlje nije luksuz, nego deo preventivne medicine. Nije poenta da se godine „ne osećaju”, već da se briga prevede u navike i podršku koje telo stvarno oseti.
S.B.
Izvor: Postinfo