SRPSKO NARODNO POZORIŠTE: Predstava “Ne mo’š pobeći od nedelje”

Reč reditelja:

„Nemreš pobjeć od nedjelje“ je duo-drama Tene Štivičić, o odnosima između partnera. To je nenametljiva komedija o ljubavi, zajedničkom životu i problemima koji pre ili kasnije iskrsnu u većini veza ili brakova. Još tokom prvog čitanja sam uočila situacije u kojima prepoznajem sebe i svog partnera, svoje roditelje ili prijatelje. To je najverovatnije ono što me je najviše nateralo da se zakačim za ovaj tekst i poželim da ga oživim i predstavim publici, jer sam sigurna da će se mnogi ljudi, kao i ja, u ovoj predstavi prepoznati i možda neke od svojih problema sagledati na novi način, iz perspektive svog partnera. Drama obuhvata sve elemente jedne veze, od najlepših momenata zaljubljenosti i početka, perioda kada je sve lako i ništa nije bitno nego da je ona (ili on) tu, do postepenog spuštanja u realan, dosadan, siv život.
Šta je ljubav i šta znači deliti svoj život s nekim? Šta to znači slušati i zapravo čuti osobu pored sebe? Koji deo sebe treba da izgubimo ili steknemo kako bi se stvarno povezali s nekim? Šta se dešava kada zaljubljenost nestaje, kada padaju ružičaste naočare, padamo sa sedmog neba pravo na glavu, u surovu realnost da ljubav nije samo cveće i proleće. Da u ljubavi ima isto toliko i besa, tuge, užasnog bola koji se leče samo ljubavlju ili potpunom indiferencijom. Koliko pružam i koliko očekujem da dobiljem?
Ovaj tekst je sačinjen od situacija i misli koje predstavljaju jedan specifičan, neimenovan par, a u njemu i svaki drugi par na svetu. Oni su prototip monogamije, prožeti stereotipima „muških“ i „ženskih“ stvari, a ipak tako precizno pogađaju publiku ili čitaoca tamo gde boli. Takođe, ova drama sa sobom nosi i zanimljivu formu, kako je to Tena naslovila, monodrama za dva lika, u kojoj preovladavaju monolozi, tačnije misli koje svako od partnera misli i prećuti. Ovim putem ja dobijam priliku da kao psiholog posmatram ovo dvoje ljudi i pokušam da shvatim šta je zapravo njihov problem, zašto se ne razumeju, zašto se i pojedinačno i zajedno raspadaju? Likovi konstantno projektuju sopstveno nezadovoljstvo jedno na drugo, time uništavajući i sebe i drugog, i bilo kakvu želju za daljom koegzistencijom. Znači, na prvi pogled jednostavna ljubavna komedija, bukvalno i u samom tekstu a i svojim konceptom vrlo brzo postaje pitanje filozofije života. Umesto ženskih i muških stereotipa, mi ovde otpakujemo strahove, hirove i potrebe svakoga od njih, a i nas samih, nemih psihologa, navijača (za nju ili njega), posmatrača.
Za mene je ljubav pitanje poštovanja, tolerancije i potencijala koji smatram da treba da izvlačimo, a u gorim danima i čupamo jedno iz drugog. Deliš život s nekim da ne bi bio sam, da imaš s kim da se smeješ banalnim situacijama, nekoga da te teši kada sve što si zacrtao propadne, neko pored koga ćeš biti i kada bi se ceo svet okrenuo protiv njih. To malo zvuči kao iz bajke, ali u nekoj manjoj razmeri, to je prava ljubav, kad se boriš i kad boli. A boriš se sa njim ili njom, pa sa sobom – da idem ili da ostanem, jel to stvarno TAJ ili TA za mene, pa i sa celim svetom, jer to što si je ti prihvatio ne znači da će i tvoj najbolji drugar. Znači jedno drugom u jednakoj meri i otežavamo i olakšavamo život, a laže onaj koji ljubav ili bilo koji drugi uzvišen koncept boji u samo pozitivnu i veselu boju. Patnja je sastavni deo i života i ljubavi, a kada uočimo ponašanje i razmišljanje slično sopstvenom, možda putem prepoznavanja imamo šansu da to kod sebe osvestimo i promenimo na bolje. Pa ipak, pored svega, ovo je komedija sa ogromnim potencijalom da glumci publiku stvarno uhvate u šaku i vrlo prisno i iskreno sa ljudima podele sitne, naizgled nebitne, svakodnevne situacije od kojih je sačinjen svaki zajednički život. Drama nam je dala mogućnost da se bavimo savremenom realnošću, ali i magijskom simbolikom koju smo iskoristili za građenje sveta oko ovih likova.

Ulaznica: 1.000,00 RSD