Dolazak toplijih dana u Novi Sad tradicionalno donosi povratak bicikla na gradske ulice. Grad koji se ponosi titulom „srpskog Amsterdama“ i mrežom više od 100 kilometara uređenih staza, ponovo se suočava sa istom dilemom: da li je pedaliranje privilegija entuzijasta ili realna ekonomski isplativa alternativa?
Od Satelita do centra za 20 minuta ili 700 dinara
Za stanovnike rubnih delova grada, poput Satelita ili Novog Naselja, ruta duž Futoške ulice pored s starih drveća, decenijama je bila simbol efikasnosti. Sa oko četiri kilometra do samog centra, bicikl nije samo dobar ekološki izbor, već često i najbrže prevozno sredstvo. Ipak, danas se sve više Novosađana, uprkos dobroj infrastrukturi, odlučuje za svoj auto, taksi, naravno, ako ima para za to, a najčešće sa tanjim novčanikom za gradski prevoz ili pešačenje.
Računica je jasna i neumoljiva. Dok se prosečna cena recimo taksi prevoza od Satelita do Keja u jednom smeru kreće oko 720 dinara (što u špicu i sa povratnom vožnjom lako dostiže znatno više) bicikl se nameće kao „detoks“ za kućni budžet. U vremenu kada energija poskupljuje, sopstvena snaga pedala postaje najjeftinije gorivo koje imamo.
Kad staza nije dovoljna: Strah od praznog držača
Međutim, lepa staza prolećni miris lipa i novac nisu jedini faktori koji utiču na odluku o prevozu. Najveća kočnica novosadskog biciklizma nisu usponi, ali tu je i bezbednost imovine. Iskustva mnogih sugrađana su poražavajuća: nije retkost sresti ljude kojima je ukraden ne jedan, već dva ili tri bicikla.
Nakon druge ili treće krađe, entuzijazam obično prestaje. Čak i uz gradske subvencije koje iznose oko 12.000 dinara za kupovinu novog bicikla, građani se opravdano pitaju vredi li investirati ako će njihovo prevozno sredstvo završiti na nekoj od divljih pijaca. Problem nije samo u nedostatku staza, već u hroničnom deficitu sigurnih „klamerica“ – P-držača koji omogućavaju zaključavanje rama, a ne samo točka.
Prilika za promenu: Gde nedostaju „klamerice“?
Srećom, svest o problemu parkiranja polako se budi. JKP „Parking servis“ trenutno sprovodi akciju u kojoj direktno poziva Novosađane da predlože lokacije za postavljanje novih držača. Plan je da se mreža proširi, a akcenat je upravo na mestima gde je frekvencija ljudi velika, a obezbeđenih mesta malo.
Ovo je prilika da stanovnici Satelita, Detelinare ili Novog Naselja ukažu na „crne tačke“ ispred svojih zgrada, lokalnih marketa ili pošta. Predlozi se mogu poslati direktno na adresu preduzeća (razvoj@parkingns.rs), a ovakva saradnja građana i institucija mogla bi biti presudna da se „Pera Pešak“ ponovo oseti sigurno na dva točka.
Centar i Tvrđava: „Slepa ulica“ za dvotočkaše
Dok se rubni delovi grada povezuju, srce Novog Sada i podgrađe Petrovaradinske tvrđave ostaju zone visokog rizika. Paradoks je očigledan: biciklom možete doći do pešačke zone, a onda postajete „saobraćajni apatrid“. U strogom centru vožnja je zabranjena, a mesta gde biste bezbedno ostavili bicikl da biste prošetali – gotovo da nema. Slična slika je i ispod Tvrđave. Porodični izlet može da se završava vezivanjem bicikla za drvo ili uličnu svetiljku, uz stalni pogled preko ramena i strah da će vas na povratku sa bedema sačekati samo presečen lanac.
Bulevar Mihajla Pupina – zona preživljavanja
Oni koji žele da stignu do Keja, a poštuju zabranu prolaska kroz centar, osuđeni su na alternativne rute. Bulevar Mihajla Pupina postao je poligon za preživljavanje gde se biciklisti bore za prostor sa automobilima i nepreglednim nizom dostavnih vozila. U užim okolnim ulicama, koje nisu bulevari, situacija može postati kritična – uski kolovozi i povećan broj automobila stvorili su atmosferu u kojoj niko nikoga ne vidi i niko nikome ne ustupa prvenstvo.
Kultura (ne)pažnje u gužvi
Povećan broj vozila na četiri i na dva točka doneo je i novu opasnost: opšti nedostatak saobraćajne kulture. U tom tesnom prostoru, gde staze naglo prestaju, svi učesnici u saobraćaju vođeni su idejom da baš oni imaju prednost. Rezultat je opasna igra nerava u kojoj su biciklisti, kao fizički nezaštićena kategorija, uvek na gubitku.
Bez jasno definisanih koridora kroz centar i masivnih parking-stanica za bicikle na ulazima u pešačku zonu, Novi Sad će ostati grad koji bicikliste „tera“ na periferiju, dok mu je srce rezervisano za auspuh i gužvu…
Eržebet Marjanov
