Fudbal i rat ponovo su neraskidivo isprepletani na Bliskom istoku, a sudbina Irana na predstojećem Mundijalu visi o koncu nakon šokantnih poruka iz Teherana.
Malo bi da igraju, malo ne bi – a realnost je takva da bi iranski fudbaleri mogli postati najveće žrtve geopolitičkog trilera. Dok igrači sanjaju o nastupima pred punim tribinama u Los Anđelesu i Sijetlu, predsednik saveza Mehdi Tadž „spušta rampu“. Njegove reči nisu samo sportska opomena, već direktna refleksija ratnog stanja u kojem se zemlja nalazi sa SAD i Izraelom. Sukob se sa bojnog polja preselio u diplomatske kancelarije, a najnoviji okidač je beg iranskih fudbalerki koje su zatražile azil, uz otvorenu podršku Bele kuće.
Tadž ne bira reči kada opisuje odnos sa Vašingtonom: „Američki predsednik koristi naše sportistkinje za političku propagandu. Napravio je 160 mučenica u Minabu, a sada naše devojke drži kao taoce u Australiji.“ Ovakva retorika jasno stavlja fudbal u drugi plan. Iranu je žreb dodelio grupu koja bi se igrala u gradovima sa najbrojnijom iranskom emigracijom, što Teheran vidi kao potencijalno žarište protesta i provokacija protiv režima. „Ako se Mundijal igra pod ovim uslovima, ko bi normalan poslao reprezentaciju tamo?“, pita se prvi čovek iranskog fudbala. Ukoliko se pretnje bojkotom ostvare, biće to jedan od najvećih skandala u istoriji Svetskih prvenstava, a „Orlovi sa Bliskog istoka“ će umesto na svetskoj pozornici, završiti u izolaciji, žrtvovani na oltaru politike i ratnih igara bez granica.
Izvor: Postinfo
M.M.
