Ministarka Tatjana Macura ocenila je da žene u Srbiji danas imaju kvalitetniji život nego prethodne generacije, ali je istakla da borba za bezbednije društvo, ravnopravne mogućnosti i veću ekonomsku samostalnost žena mora da se nastavi.
Ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost, sprečavanje nasilja nad ženama i ekonomsko i političko osnaživanje žena Tatjana Macura izjavila je povodom Međunarodnog dana žena da je položaj žena u Srbiji danas značajno bolji nego ranije, ali da je potrebno nastaviti rad na unapređenju bezbednosti, ravnopravnosti i ekonomskog položaja žena.
Svaka nova generacija bori se za bolje
Kako je navela, žene danas mogu da kažu da im je život kvalitetniji nego što je bio život njihovih majki i baka, ali da je važno da naredne generacije imaju još bolje uslove.
„Ono za šta nastavljamo da se borimo jeste da za generacije koje dolaze život bude bolji nego što je on trenutno nama, da budemo bezbednije, ravnopravnije i ekonomski samostalnije“, rekla je Macura.
Kao jedan od najvećih društvenih izazova izdvojila je prevenciju i suzbijanje nasilja nad ženama, koje i dalje ostaje ozbiljan problem.
Prema njenim rečima, ključnu ulogu u tom procesu imaju institucije koje moraju da obezbede veću sigurnost ženama i efikasniju zaštitu žrtava nasilja. Istakla je da je posebno važno razvijati partnerski odnos sa svim društvenim akterima kako bi se o ovoj temi govorilo kontinuirano, a ne samo povodom obeležavanja 8. marta.
Zbog zakona u opadanju nasilje u porodici
Macura je podsetila da je Srbija među prvim državama koje su ratifikovale Istanbulsku konvenciju, nakon čega je usvojen i Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Zahvaljujući tim merama, kako je navela, od 2013. godine broj ubistava u slučajevima porodičnog nasilja smanjen je za više od 40 odsto.
Ona je ocenila da većina zaposlenih u institucijama koje su na prvoj liniji zaštite žrtava radi odgovorno i posvećeno, ali da postoje i pojedinci koji ne postupaju adekvatno.
„Potrebno je raditi na edukaciji i jačanju kapaciteta zaposlenih u sistemu, ali i sankcionisati one koji ne postupaju odgovorno ili ne shvataju ozbiljnost situacije u kojoj se žrtve nalaze“, naglasila je ministarka.
Govoreći o ekonomskom osnaživanju žena, Macura je navela da su pomaci vidljivi, između ostalog i kroz rad sigurnih kuća i saradnju lokalnih samouprava, kompanija i organizacija civilnog društva.
Kao primer navela je projekte u Nišu i Kragujevcu gde žene koje su preživele nasilje dobijaju priliku za zaposlenje i samostalan život. Ipak, kako kaže, žene se i dalje suočavaju sa takozvanim „staklenim plafonom“, odnosno preprekama u napredovanju u karijeri.
„Često se dovode u pitanje kvalifikacije žena i imamo utisak da moramo stalno dodatno da se dokazujemo. Žene često ulažu mnogo više energije da pokažu da zaslužuju pozicije na kojima se nalaze“, rekla je Macura.
Istakla je i da su tokom prošle godine podržane 22 lokalne samouprave i više od 100 organizacija kroz različite projekte koji doprinose osnaživanju žena.
Podrška ženskim udruženjima
Među primerima je navela podršku ženskim udruženjima u opštini Merošina koja se bave preradom višanja, opremanje prihvatilišta za žrtve nasilja u Trsteniku, kao i podršku sportistkinjama u Novom Pazaru.
Macura će u narednim danima učestvovati na zasedanju Komisije Ujedinjenih nacija o statusu žena u Njujorku, gde će se razgovarati o globalnim izazovima u oblasti rodne ravnopravnosti.
Kako je navela, jedna od planiranih tema bila je položaj žena starijih od 65 godina i njihovo ekonomsko osnaživanje, ali očekuje da će aktuelne međunarodne krize i sukobi uticati na tok diskusije.
Na kraju je poručila da je najvažnije menjati društvenu svest i graditi okruženje u kojem će ravnopravnost biti podrazumevano pravo.
„Važno je da generacije koje dolaze shvate da je ravnopravnost pravo, a ne privilegija“, zaključila je Macura.
M. T.
