Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavio je da su Ujedinjenim nacijama potrebne reforme kako bi se prilagodile savremenim globalnim izazovima, ali je naglasio da ta organizacija ostaje nezamenjiv temelj međunarodnog poretka. Govoreći na konferenciji ambasadora EU, Košta je upozorio na rastuće geopolitičke tenzije, posebno na Bliskom istoku, i istakao da proširenje Evropske unije ostaje jedan od njegovih glavnih političkih prioriteta.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavio je danas na konferenciji ambasadora Evropske unije da se svet suočava sa sve složenijim geopolitičkim izazovima i da EU mora voditi aktivnu i višedimenzionalnu spoljnu politiku kako bi zaštitila međunarodni poredak zasnovan na pravilima.
Košta je naglasio da je u interesu Evropske unije da očuva globalni sistem saradnje zasnovan na međunarodnom pravu i principima utvrđenim Poveljom Ujedinjenih nacija.
„U našem je interesu da se osigura da svet ostane zasnovan na pravilima i kooperativan. U našem je interesu da se izbegne dalja fragmentacija sveta. To je najbolji način da pomognemo Ukrajini da postigne pravedan i trajan mir, što je ključno za sigurnost i prosperitet Evrope“, rekao je Košta.
On je upozorio da se kršenje međunarodnog prava ne sme tolerisati, bez obzira na to gde se dešava.
„Kršenje međunarodnog prava ne sme biti tolerisano – bilo da se dešava u Ukrajini, na Grenlandu, u Latinskoj Americi, Africi, Gazi ili na Bliskom istoku“, naglasio je Košta.
Govoreći o aktuelnim krizama, predsednik Evropskog saveta ocenio je da rat na Bliskom istoku trenutno izaziva najveću zabrinutost međunarodne zajednice.
Prema njegovim rečima, Iran snosi značajan deo odgovornosti za nastalu situaciju, ali je upozorio da jednostrane akcije ne mogu doneti trajno rešenje.
„Napadi Irana i njegovih posrednika, poput Hezbolaha, na njegove susede moraju da prestanu. Unilateralizam nikada ne može biti put napred“, rekao je Košta.
Foto: European Commission
On je kao primer evropske solidarnosti naveo brzu reakciju nekoliko država članica EU.
„Brza reakcija Grčke, Francuske, Italije i Španije, koje su poslale vojne snage radi zaštite Kipra, snažan je primer evropske strateške autonomije i solidarnosti“, istakao je Košta.
Evropska unija, dodao je, poziva sve strane u regionu na maksimalnu uzdržanost i povratak diplomatskim pregovorima.
„Evropska unija stoji uz iranski narod koji dugo pati i podržava njihovo pravo da žive u miru i sami odlučuju o svojoj budućnosti. Ali sloboda i ljudska prava ne mogu se postići bombama – samo međunarodno pravo može obezbediti trajna rešenja“, rekao je Košta.
On je upozorio da bi dalja eskalacija sukoba na Bliskom istoku mogla imati ozbiljne globalne posledice, uključujući i indirektne geopolitičke koristi za Rusiju.
„U ovom ratu do sada postoji samo jedan pobednik – Rusija. Ona profitira od rasta cena energije, preusmeravanja vojnih kapaciteta i smanjene pažnje međunarodne zajednice prema ukrajinskom frontu“, ocenio je Košta.
Govoreći o strateškim prioritetima EU, predsednik Evropskog saveta posebno je istakao politiku proširenja.
„Zahtev Ukrajine za članstvo u Evropskoj uniji dao je novu dinamiku procesu proširenja. Taj zamah se ne odnosi samo na Ukrajinu, već i na Moldaviju i svih šest partnera sa Zapadnog Balkana. Njihova budućnost leži u Evropskoj uniji“, naglasio je Košta.
Prema njegovim rečima, proces pristupanja mora ostati zasnovan na zaslugama i visokim standardima koje kandidati moraju ispuniti.
Foto: European Commission
Košta je istakao da se međunarodni poredak nalazi u fazi dubokih promena i da multipolarni svet zahteva snažniji multilateralizam.
„Nova realnost je ona u kojoj Rusija krši mir, Kina remeti trgovinske odnose, a Sjedinjene Američke Države dovode u pitanje međunarodni poredak zasnovan na pravilima“, rekao je Košta.
U takvim okolnostima, dodao je, EU mora nastaviti da brani multilateralni sistem i podržava Ujedinjene nacije.
„Ujedinjene nacije moraju biti reformisane, ali ne mogu biti zamenjene. One ostaju temelj multilateralnog sistema i jedini forum sa univerzalnim legitimitetom koji može omogućiti efikasnu međunarodnu saradnju“, naglasio je Košta.
Predsednik Evropskog saveta potvrdio je i da EU ostaje posvećena globalnim klimatskim ciljevima, uključujući Parisko klimatsko sporazum i plan smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte za 55 odsto do 2030. godine, kao i postizanje klimatske neutralnosti do 2050.
Košta je takođe naglasio da Evropska unija mora nastaviti da jača ekonomsku i trgovinsku saradnju sa partnerima širom sveta.
„Evropska unija je pouzdan i predvidljiv partner i mora nastaviti da širi svoju globalnu mrežu ekonomskih i trgovinskih odnosa“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, nakon što je 2025. godina bila posvećena jačanju evropske odbrane, naredni period treba da bude usmeren na ekonomsku konkurentnost.
„Ako je 2025. bila godina evropske odbrane, onda 2026. mora postati godina evropske konkurentnosti. Oba cilja predstavljaju ključne stubove evropskog suvereniteta“, zaključio je Košta.
