Pripreme za Expo 2027 ubrzano napreduju, dok vlast najavljuje istorijski događaj, a kritičari traže veću odgovornost i kontrolu.
Ugledni nemački list Berliner Zeitung u vikend izdanju analizira pripreme za Expo 2027, ukazujući na snažan investicioni zamah, ali i na izazove koji prate ovaj ambiciozni projekat u Srbija.
Kako se navodi, Beograd prolazi kroz ubrzanu transformaciju, brojni građevinski projekti, novi stambeni i poslovni kompleksi, kao i velika infrastrukturna ulaganja menjaju izgled grada. U središtu pažnje nalazi se kompleks u blizini Aerodrom Nikola Tesla, gde se grade novi sajamski prostor i nacionalni stadion, kao ključni deo priprema za izložbu.
Planirano je da izložba počne 15. maja 2027. i traje tri meseca, uz očekivanih oko četiri miliona posetilaca i učešće više od 130 zemalja. Prema rečima ministra finansija Siniša Mali, reč je o „najvećem događaju u istoriji Srbije“, uz projekcije o snažnom ekonomskom uticaju i unapređenju međunarodnog imidža zemlje.
Pored izgradnje izložbenih hala i prateće infrastrukture, planiran je i razvoj novog gradskog kvarta sa hiljadama stanova, parking mesta i zelenih površina, kao i moderna železnička veza sa aerodromom i centrom grada. Projekat je deo šire strategije „Skok u budućnost 2027“, koja podrazumeva ulaganja od oko 18 milijardi evra u saobraćaj, energetiku i tehnologiju, prenosi RTV.
Poseban fokus stavljen je na inovacije, uključujući razvoj veštačke inteligencije i predstavljanje naprednih rešenja poput letećih taksija u saradnji sa međunarodnim partnerima. Promociji događaja pridružile su se i svetske zvezde, među kojima su Jusein Bolt i Džeki Čen, dok se kao potencijalni ambasadori pominju i Novak Đoković, Nikola Jokić i Luka Dončić.
Ipak, pored entuzijazma vlasti, projekat prate i kritike dela javnosti, posebno studenata, koji ukazuju na navodnu netransparentnost, ubrzane procedure i nedovoljnu kontrolu trošenja sredstava. Kao sporna tačka ističe se poseban zakon, tzv. „lex specialis“, kojim se pojedine standardne procedure stavljaju van snage radi ubrzanja izgradnje.
Kritičari smatraju da takav pristup može dovesti do slabljenja institucionalne kontrole i povećati rizik od nepravilnosti, dok vlast ističe da je donošenje posebnih zakona uobičajena praksa kod velikih međunarodnih događaja, poput Olimpijske igre u Parizu.
Uprkos polemikama, međunarodno interesovanje za izložbu ne jenjava, a Nemačka je među zemljama koje su već najavile učešće sopstvenim paviljonom. Vlasti u Srbiji očekuju da će Expo dodatno ojačati ekonomsku poziciju zemlje u regionu Zapadnog Balkana.
Da li će ovaj projekat doneti i šire društveno jedinstvo ili produbiti postojeće podele, ostaje otvoreno pitanje, dok se odbrojavanje do početka izložbe nastavlja.