U Požarevcu je danas obeleženo 20 godina od smrti bivšeg predsednika Srbije i Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića, koji je preminuo 11. marta 2006. godine u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala. Tim povodom predstavnici Socijalističke partije Srbije položili su vence na njegov grob u dvorištu porodične kuće.

Obeležavanje godišnjice u Požarevcu

Vence na grob Slobodana Miloševića položili su predstavnici Socijalističke partije Srbije u ime stranke i njenog predsednika Ivice Dačića. Među delegacijom su bili predsednik Političkog saveta SPS Aleksandar Rastović, predsednik Socijalističke omladine Filip Bukilić i članica Predsedništva SPS Dijana Radović, saopšteno je iz stranke.

U saopštenju SPS navodi se da Miloševića vide kao simbol otpora globalnom imperijalizmu i da iza njega ostaju, kako ističu, dva važna politička nasleđa – Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 i Dejtonski mirovni sporazum.

Obeležavanju godišnjice prisustvovali su i predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ Milovan Bojić, kao i Marija Milošević, unuka bivšeg predsednika.

Uspon u političkom životu Srbije

Slobodan Milošević bio je jedna od centralnih političkih ličnosti u Srbiji tokom poslednje decenije 20. veka. Na čelo Saveza komunista Srbije došao je 1986. godine, kada je postao predsednik Predsedništva Centralnog komiteta partije.

Prelomni trenutak njegove političke karijere bila je Osma sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije u septembru 1987. godine, nakon koje je postao dominantna politička figura u republici.

Uspon Miloševića bio je povezan i sa političkim tenzijama oko položaja Srba na Kosovu i Metohiji, što je u tom periodu predstavljalo jedno od ključnih pitanja jugoslovenske politike.

Od predsednika Srbije do predsednika SRJ

Milošević je 1989. godine postao predsednik Predsedništva Socijalističke Republike Srbije. Na prvim višestranačkim izborima 1990. izabran je za predsednika Srbije, a mandat je obnovio na izborima 1992. godine.

Bio je osnivač i dugogodišnji predsednik Socijalističke partije Srbije, nastale spajanjem Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda.

Od 1997. do oktobra 2000. obavljao je funkciju predsednika Savezne Republike Jugoslavije.

Ratovi, sankcije i međunarodni pritisci

Period Miloševićeve vlasti obeležili su raspad Jugoslavije, ratovi na prostoru bivše države i međunarodne sankcije protiv SRJ.

Tokom 1995. godine bio je jedan od ključnih učesnika mirovnih pregovora koji su doveli do potpisivanja Dejtonskog sporazuma, čime je okončan rat u Bosni i Hercegovini.

Godine 1999. Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju podigao je optužnicu protiv njega, u vreme NATO bombardovanja SRJ.

Pad vlasti i suđenje u Hagu

Posle predsedničkih izbora 2000. godine i masovnih protesta 5. oktobra, Milošević je izgubio vlast, nakon čega je 2001. godine uhapšen i izručen Haškom tribunalu.

Suđenje protiv njega trajalo je nekoliko godina, ali nije završeno presudom, jer je Milošević preminuo 11. marta 2006. godine u pritvorskoj jedinici u Ševeningenu.

Sahrana u rodnom gradu

Slobodan Milošević rođen je u Požarevcu 1941. godine, gde je i sahranjen u dvorištu porodične kuće.

Dve decenije nakon njegove smrti, ostaje jedna od najkontroverznijih i najuticajnijih političkih ličnosti novije istorije Srbije.

M. T.