Dok prestonice dominiraju nacionalnim ekonomijama, drugi gradovi poput Splita, Novog Sada i Maribora razvijaju sopstvene ekonomske profile, kombinujući industrijsku proizvodnju, turizam i tehnološke inovacije.
U državama nastalim raspadom bivše Jugoslavije, drugi po veličini gradovi nastoje da definišu sopstvene ekonomske profile, uprkos konkurenciji sa prestonicama i ograničenjima unutrašnjih tržišta. Fokus na specifične sektore, diversifikaciju i privlačenje investicija postaje ključ za održivi razvoj.
Split, kao drugi po veličini grad u Hrvatskoj, dominantno se oslanja na turizam, ali i na pomorski sektor i lučku infrastrukturu. U 2024. godini u Splitu je bilo zaposleno 60.700 ljudi u 9.578 pravnih lica, sa ukupnim prihodima od 7,3 milijarde evra i dobiti od 309 miliona evra. Najveći pojedinačni dobitnik bio je trgovinski lanac Tommy. Ipak, sezonski karakter turizma i ograničeni kapaciteti za industrijski razvoj predstavljaju izazov za stabilan rast, pa se lokalna privreda sve više okreće tehnologiji, obrazovanju i kreativnim industrijama.
Novi Sad, ekonomski centar Vojvodine u Srbiji, kombinuje industrijsku proizvodnju, poljoprivredu, trgovinu i IT sektor. U 2024. godini grad je ostvario promet od 21 milijarde evra i dobit od gotovo milijardu evra, sa 133.303 zaposlenih. Glavni pokretači ekonomije su Naftna industrija Srbije i finansijski sektor, dok IT i startap kompanije postaju sve značajniji faktor privrednog rasta.
Maribor, drugi po veličini grad u Sloveniji, ima dugu industrijsku tradiciju, naročito u metalnoj i mašinskoj industriji, ali se suočava s restrukturiranjem. Broj preduzeća je 2024. smanjen, dok je ukupan promet dostigao 7,9 milijardi evra, uz dobit od 370 miliona evra i godišnji rast od 58%. Grad pokušava da se transformiše ka uslugama, kreativnim industrijama i turizmu baziranom na znanju.
U Bosni i Hercegovini, Banjaluka kao administrativni centar Republike Srpske balansira između trgovine, uslužnog sektora i proizvodnje, dok se broj firmi i zaposlenih blago smanjuje. Najveće prihode ostvarila je Optima Grupa, dok je najveću dobit imala JP Autoputevi RS. Razvoj zavisi od integracije u regionalne lance vrednosti i državnih reformi.
Nikšić, nekada industrijski centar Crne Gore, danas traži novi pravac razvoja. Industrija piva i sokova Trebjesa i kompanija Uniprom Metali dominiraju lokalnim tržištem, dok je tradicionalna metalna industrija u padu.
U Severnoj Makedoniji, Bitolj prednjači po prihodima u 2024. godini, ali skandali i pravni problemi pojedinih kompanija, poput Markovski Kompani, ukazuju na potrebu za transparentnošću i reformama.
Sve u svemu, drugi po veličini gradovi u bivšoj Jugoslaviji pokušavaju da izgrade sopstvene ekonomske identitete kroz diverzifikaciju, tehnološki razvoj i kreativne industrije, dok balansiraju između istorijske tradicije, sezonskih sektora i migracija radne snage, piše biznis.rs.
M. T.
