Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić poručila je da Srbija ostaje posvećena zaštiti slobode izražavanja i bezbednosti novinara, ali je istakla da međunarodni izveštaji o stanju medija moraju biti zasnovani na potpunim i proverljivim informacijama. Ona je u pismu generalnom sekretaru Saveta Evrope Alanu Barseu zatražila pojašnjenje navoda iz izveštaja Platforme Saveta Evrope za zaštitu novinarstva u kojem se Srbija označava kao „jedno od glavnih žarišta napada na slobodu medija u Evropi“.

Pismo Savetu Evrope i pitanje metodologije

Brnabić je pismo lično predala generalnom sekretaru Saveta Evrope Alanu Barseu tokom njegove nedavne posete Beogradu, reagujući na izveštaj Platforme Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara, u koji je Tanjug imao uvid.

Ona je navela da Srbija, kao država koja je posvećena zaštiti slobode medija i bezbednosti novinara, ovakve ocene smatra ozbiljnim i važnim za detaljno razjašnjenje.

Brnabić je zatražila objašnjenje metodologije na osnovu koje je Srbija označena kao „žarište napada na slobodu medija“, postavljajući pitanje koji su konkretni i merljivi kriterijumi korišćeni u takvoj proceni.

Takođe je pitala da li je u analizi napravljeno poređenje sa periodom od 2000. do 2012. godine, kada su, prema njenim rečima, u Srbiji zabeleženi najteži oblici nasilja nad novinarima.

Podsećanje na napade na novinare u prethodnom periodu

Brnabić je u pismu ukazala na nekoliko ozbiljnih incidenata iz tog perioda, uključujući ubistvo novinara „Večernjih novosti“ Milana Pantića u Jagodini 2011. godine, koje do danas nije rasvetljeno.

Podsetila je i na napad na novinara nedeljnika „Vreme“ Dejana Anastasijevića 2007. godine, kada je ručna bomba bačena na prozor njegovog stana u Beogradu.

Kako je navela, u tom periodu zabeleženi su i fizički napadi na novinare, uključujući incident iz 2003. godine kada je tadašnji gradonačelnik Čačka Velimir Ilić tokom televizijskog intervjua fizički nasrnuo na novinara.

Brnabić je ukazala i na institucionalne pritiske na medije u tom periodu, navodeći kao primer oduzimanje nacionalne frekvencije televiziji BK 2006. godine i policijsko saslušanje novinarke lista „Borba“ zbog odbijanja da otkrije izvor informacija.

Ocena stanja medija od 2012. godine

Prema njenim rečima, od 2012. godine do danas, uprkos političkoj polarizaciji i intenzivnoj javnoj debati, u Srbiji nije zabeležen nijedan incident sličnog karaktera.

Ona je istakla da u tom periodu nije bilo administrativnih odluka državnih organa kojima bi se zabranio rad nekog medija ili zatvorila redakcija.

Brnabić je navela da su uspostavljeni institucionalni mehanizmi za rasvetljavanje starih slučajeva, uključujući Komisiju za istraživanje ubistava novinara.

Prema njenim rečima, sve pretnje novinarima danas se istražuju i procesuiraju po hitnoj proceduri, dok je u međuvremenu osnovan veliki broj novih medija, od kojih su mnogi izrazito kritični prema vlasti.

Profesionalni standardi i medijski diskurs

Predsednica Skupštine Srbije ocenila je da izveštaj Saveta Evrope gotovo u potpunosti zanemaruje pitanje profesionalnih standarda u delu medijskog prostora koji se često označava kao „nezavisan“.

Navela je da su u pojedinim medijima emitovani sadržaji u kojima se predsednik Srbije naziva uvredljivim kvalifikacijama, uključujući izraze poput „hulja“, „produkt zmijskog legla“ i „Lucifer“.

Prema njenim rečima, zabeleženi su i brojni slučajevi uvreda i psovki upućenih članovima porodice predsednika države.

Brnabić je ocenila da bi takav javni diskurs bio teško zamisliv u većini država Evropske unije i postavila pitanje zašto se takvi primeri retko pojavljuju u međunarodnim izveštajima o medijskim slobodama u Srbiji.

Lične uvrede i govor mržnje

Brnabić je u pismu navela i da je i sama bila meta uvreda i diskriminatornog govora u javnom prostoru.

Kako je rekla, u pojedinim medijskim nastupima i komentarima upućivane su joj homofobne uvrede i pogrdni nadimci zbog njene seksualne orijentacije.

Ona je naglasila da takvi oblici govora teško mogu biti povezani sa standardima profesionalnog novinarstva, ali da uprkos tome nije zabeležena značajnija reakcija domaćih medijskih udruženja niti međunarodnih organizacija.

Poziv na objektivne i uravnotežene izveštaje

Brnabić je istakla da nijedan državni funkcioner nije pokrenuo sudski postupak protiv medija zbog uvreda, iako bi, kako navodi, za to postojali brojni pravni osnovi.

Zaključila je da Srbija ostaje posvećena unapređenju slobode izražavanja i bezbednosti novinara, ali da očekuje da međunarodni izveštaji budu zasnovani na objektivnim i potpunim informacijama.

„Uverena sam da samo takav pristup može doprineti očuvanju kredibiliteta institucija koje imaju važnu ulogu u zaštiti demokratskih vrednosti u Evropi“, navela je Brnabić u pismu Savetu Evrope.

M. T.