Vazdušna kampanja NATO protiv Savezne Republike Jugoslavije počela je na današnji dan, 24. marta 1999. godine i trajala 78 dana, ostavljajući duboke posledice po infrastrukturu, privredu i živote ljudi. Novi Sad bio je među prvim gradovima na udaru. Tokom akcije “Milosrni anđeo” Novi Sad je ostao bez ijednog mosta preko Dunava, simbolično i stvarno, grad je bio presečen.
Bombardovanje SR Jugoslavije započelo je bez odobrenja Ujedinjenih nacija, kao deo vojne operacije Operation Allied Force. Prvi udari izvedeni su u večernjim satima 24. marta, a među metama su bili vojni objekti, sistemi protivvazdušne odbrane i komunikaciona infrastruktura širom zemlje.
U javnosti Srbije ova operacija često se naziva „Milosrdni anđeo“, iako taj naziv nije zvaničan termin koji je koristio NATO.
Prema dostupnim podacima, tokom 78 dana izvedeno je više desetina hiljada letova, a bačeno je više hiljada projektila i bombi, uključujući i krstareće rakete. Gađani su vojni ciljevi, ali i mostovi, rafinerije, fabrike, elektroenergetski sistemi, medijske kuće i saobraćajna infrastruktura.
NOVI SAD NA UDARU
Grad Novi Sad bio je jedan od ključnih strateških ciljeva zbog svog položaja i infrastrukture. Posebno su gađeni mostovi preko Dunava, čime je prekinuta veza između Bačke i Srema.
Srušena su sva tri tadašnja mosta: Varadinski most, Most slobode i Žeželjev most. Njihovo rušenje paralisalo je saobraćaj, privredu i svakodnevni život građana, a posledice su se osećale godinama.
Osim mostova, gađana je i Rafinerija nafte Novi Sad, što je izazvalo velike ekološke posledice i dodatno ugrozilo zdravlje stanovništva.
Foto: Darko Dozet/Vikipedija
POGIBIJA OLEGA NASTOVA – PRVA ŽRTVA U NOVOM SADU
Tokom prvih dana bombardovanja, Varadinski most bio je među prvim ciljevima napada na Novi Sad. U noći između 1. i 2. aprila 1999. godine, prilikom raketiranja mosta, poginuo je Oleg Nastov, mladić iz Novog Sada.
Prema svedočenjima, Nastov se u trenutku napada nalazio na mostu. Bio je civil i njegova pogibija ostala je upamćena kao jedna od prvih civilnih žrtava bombardovanja u ovom gradu. Stradanje na Varadinskom mostu dodatno je uznemirilo javnost, jer je pokazalo da su i ključne gradske saobraćajnice, koje koriste građani, direktno izložene udarima.
Foto: Darko Dozet/Vikipedija
RUŠENJE MOSTOVA – DATUMI I NAPADI
Most slobode srušen je 3. aprila 1999. godine. Bio je jedan od najvažnijih mostova u gradu i njegova destrukcija značajno je poremetila saobraćaj i svakodnevni život.
Žeželjev most rušen je u više navrata i konačno je oboren 26. aprila 1999. godine. Pre toga bio je više puta gađan – prema dostupnim podacima, čak oko 17 puta – što svedoči o njegovom velikom strateškom značaju kao železničko-drumskog čvorišta na Dunavu.
Kontinuirani napadi na mostove imali su za cilj da potpuno prekinu saobraćajne i logističke veze preko Dunava, čime je Novi Sad faktički bio presečen na dve celine.
Foto:Darko Dozet
STRATEŠKI CILJEVI I POSLEDICE
Na nivou cele zemlje, ciljevi su obuhvatali vojne baze, aerodrome, mostove, železničke i drumske pravce, elektroenergetska postrojenja, kao i industrijske objekte. Pogođene su i zgrade državnih institucija i medija, uključujući i sedište Radio-televizija Srbije u Beogradu.
Iako su zvanično ciljani vojni objekti, brojni napadi izazvali su civilne žrtve i razaranja civilne infrastrukture. Procene broja poginulih variraju, najčešće se navodi da je stradalo između 1.200 i 2.500 ljudi, među kojima i civili, dok je nekoliko hiljada osoba ranjeno.
Rafinerija nafte Novi Sad 1999. Foto:Darko Dozet
KOLATERALNA ŠTETA I RAZARANJA
Materijalna šteta procenjuje se na desetine milijardi dolara. Uništeni su ili oštećeni putevi, mostovi, fabrike, bolnice, škole i stambeni objekti. Energetski sistem zemlje bio je ozbiljno narušen, što je dovelo do čestih nestanaka struje i otežanog funkcionisanja privrede.
Posebnu kontroverzu izazvala je upotreba municije sa osiromašenim uranijumom, o čijim dugoročnim posledicama po zdravlje i životnu sredinu se i danas raspravlja.
KLJUČNE ČINJENICE:
Početak bombardovanja: 24. mart 1999.
Trajanje: 78 dana
Broj letova: više desetina hiljada
Broj projektila i bombi: više hiljada
Procena žrtava: između 1.200 i 2.500 poginulih
Procena štete: десетине милијарди долара
Novi Sad: srušeni svi mostovi preko Dunava
SEĆANJE I POSLEDICE
Bombardovanje je okončano 10. juna 1999. godine nakon potpisivanja Kumanovski sporazum. Posledice ove kampanje i danas su prisutne, kako u obnovljenoj infrastrukturi, tako i u kolektivnom sećanju građana.
Za Novi Sad, gubitak mostova nije bio samo infrastrukturni problem, već i snažan simbol prekida svakodnevnog života. Obnova je trajala godinama, ali sećanje na proleće 1999. i dalje ostaje duboko urezano u istoriju grada.
M. T.