BEOGRAD – Na današnji dan 1826. godine u Mošorinu rođen je Svetozar Miletić, doktor prava, advokat, političar, novinar i veliki srpski tribun. Advokatski poziv postaće za Miletića odskočna daska za njegov politički rad. U „Srpskom dnevniku“ objavio je svoj prvi politički članak „Srbi i Romani“. Poslednji u toj seriji napisa je njegov čuveni „Tucidanski članak“, objavljen uoči pravoslavnog Božića, 1861. godine.
Bio je među organizatorima preseljenja Matice Srpske u Novi Sad 1864. U Pešti je istina ostao zavod koji je utemeljio grof Sava Tekelija namenjen školovanju srpske dece u prestonici Ugarske.
Svojim radom kao gradonačelnik značajno je uticao na uzlet srpske zajednice u Novom Sadu. Pre svega, proglasio je srpski jezik zvaničnim, a ukinuo nemačku realku. Zalagao se za podizanje zdanja Gradske kuće u srpskom delu Novog Sada. U tom vremenskom periodu Miletić je bio i predsednik Srpske čitaonice, kada se pod njenim okriljem osniva Srpsko narodno pozorište.
Miletić je poslanik i na ugarskom i na hrvatskom saboru, jedan je od organizatora prve skupštine Ujedinjene omladine srpske – prve svesrpske političke organizacije, a kasnije će se angažovati i na osnivanju Družine za oslobođenje i ujedinjenje srpsko. Od maja 1867. ponovo je na čelu novosadskog Magistrata, a tada su mu najbliži saradnici Laza Kostić i Kosta Trifković.
. U vreme ovog mandata, njegovom zaslugom, boje srpske trobojke postaju zvanične boje grada Novog Sada, a kako je nastavio sa naporima da Gradsku kuću podigne u srpskom kraju i postao ozbiljna smetnja vlastima, suspendovan je posle godinu dana, a ubrzo i uhapšen i na jednom montiranom procesu osuđen na godinu dana zatvora.
Dok je bio u zatvoru, srpska politička scena počinje da se raslojava. Govoreno mu je da će ostati sam, ako ne napravi neki kompromis, a on je odgovarao: „Sam sam i počeo“. Popularnost mu je na vrhuncu u vreme kada je izašao iz zatvora i gde god se pojavi priređuju mu se velike manifestacije, što dovodi do očaja ugarsku vladu.
Prvi put je za poslanika Srpskog crkvenog sabora izabran 1864. a za poslanika u Hrvatsko-slavonskom i Ugarskom saboru 1865. Kao istaknuti srpski nacionalista osuđen je 1870. na godinu dana zatvora, a 1876. ponovo je uhapšen i posle godinu i po dana u istražnom zatvoru osuđen na pet godina robije za veleizdaju
Dana 5. jula 1876. godine uhapšen je u svom stanu u Novom Sadu, a potom, u još jednom montiranom procesu, osuđen na šest godina robije. U zatvoru je maltretiran i fizički i psihički, saradnici su ga napustili, a uz druge probleme koje je imao, počinje i psihički da poboljeva. Po izlasku iz zatvora, neko vreme je izgledalo da mu se stanje popravilo, ali bolest, zatim, vratila u još žešćem obliku. Do kraja života se nije oporavio i više se nije uključivao u politički život.
Umro je u Vršcu, 4. februara 1901. godine, a sahranjen na Uspenskom groblju u Novom Sadu.
M. D.
