Kad kažemo „Asteci“, najtačnije je da mislimo na Meksike (Mexica) – narod koji je od lutajuće ratničke zajednice postao gospodar centralnog Meksika, i to za svega nekoliko generacija. Po sopstvenom predanju, stigli su u Dolinu Meksika vođeni znakom: orao na kaktusu. Na ostrvima jezera Tekskoko podigli su Tenočtitlan 1325. godine, a grad je rastao preko nasipa, kanala i splavova, spajajući se sa kopnom širokim causeway-drumovima. Britanika ističe da je to bila prestonica izgrađena „na vodi“, gde je urbanizam morao da bude inženjering, ne samo zidanje.
Pravi skok u moći desio se 1428., kada Tenočtitlan sklapa Trojni savez sa Teskokom i Tlakopanom. Od tada carstvo ne funkcioniše kao jedna monolitna država, već kao mreža pokorenih gradova koji plaćaju danak: pamuk, kakao, perje kvecala, žad, so, pa čak i radnu snagu. U Metropolitenovom Hajlbrun tajmlajnu lepo se vidi kako Meksike u 15. veku preuzimaju primat, a njihova elita gradi sistem u kome politika, trgovina i religija rade kao zupčanici. U centru svega stoji Templo Major, glavni hram u srcu prestonice, posvećen bogovima poput Uicilopočtlija i Tlaloka – a sama činjenica da se njegovi ostaci danas otkrivaju ispod modernog Meksiko Sitija govori koliko je njihov grad bio „glava“ čitavog sveta.
Ishrana i svakodnevica Asteka nisu bile egzotika, nego genijalno prilagođavanje. Najpoznatiji izum su činampas – veštačka „plutajuća“ polja od blata i rastinja, učvršćena drvećem, koja su davala više žetvi godišnje. UNESKO, kada opisuje područje Xočimilka, naglašava da je to živi ostatak tog prehisparskog načina gajenja hrane: sistem kanala plus ostrva koja rade kao prirodna bašta. U praksi, to je značilo stabilnu hranu za megagrad: kukuruz, pasulj, tikve, čili, paradajz, amarant. Uz to ide i društveni poredak: ratnici, sveštenici, zanatlije, trgovci – i obrazovanje koje nije bilo luksuz, jer su postojale škole za različite slojeve.
Pad carstva ima precizne datume i imena, i zato deluje kao istorijski triler. Ernan Kortes stiže na obalu 1519, ulazi u Tenočtitlan, a car Moktezuma II postaje talac političke igre koja se raspada iznutra. Presudan je savez Španaca sa Tlaskalom, neprijateljem Asteka, a katastrofu ubrzavaju epidemije – posebno velike boginje. Posle „Noći tuge“ 1520. i povlačenja Španaca, opsada prestonice traje od 22. maja do 13. avgusta 1521, kada pada Tenočtitlan, a poslednji vladar Kuautemok biva zarobljen. Britanika taj datum navodi kao kraj carstva – ali ne i kraj naroda: jezik, običaji i tragovi kulture nastavljaju da žive, samo u drugačijem svetu.
S.B.
Izvor:Postinfo