U petak, 20. februara, u 18 sati, u galeriji Izdavačke kuće Prometej biće održan kulturno-umetnički multimedijalni program pod nazivom „Bela nedelja i Masljenica“, autorke Radojke Tmušić Stepanov.
Program se odlikuje svojom aktuelnošću, s obzirom na to da se održava u sedmici u kojoj traju oba praznika. Program će upotpuniti i priča o praznovanju nedelje pred Vaskršnji post, kako kod Srba tako i kod Rusa.
BELA NEDELjA je poslednja nedelja pred Veliki post. Pre primanja hrišćanstva običaji koji su se obeležavali u ovom delu godine bili su vezani za kult predaka, ali i za rađanje i jačanje novog, mladog sunca. Dani Bele nedelje su se u svim našim krajevima obeležavali na sličan način. Poslednji dan Bele nedelje se naziva BELE POKLADE. Okupljale su se porodice, prijatelji, komšije, kumovi i gledali da dane Poklada provedu što vedrije, bezbrižnije i veselije. Na trpezi su bili uglavnom mlačni proizvodi i obavezno uštipci ili krofne. Izvodile su se raznovrsne igre pod maskama i najčešće je maskirana mladež išla od kuće do kuće, zbijala razne šale, pevala, igrala, a za nagradu dobijala razne sitne poklone u jelu i piću koje su na kraju svojih „pohoda“ zajedno pojeli i popili. Ovaj deo praznovanja podseća na „korinđanje“ uoči Božića.
Istovremeno se ova ista nedelja slavi i kod Rusa i naziva se MASLjENjICA. Slavi se svih sedam dana i svaki dan ima i svoj naziv i svoj običajni sadržaj. Masljenjica je jedan od najmasovnijih, najživljih, pa i najlepših praznika u tradiciji ruskog naroda. U dane Masljenjice se jede pije i veseli. Trpeza je bogata, a glavno jelo na svakom stolu je palačinka. Topla, okrugla i žućkasta, kao sunce koje nakon duge zime počinje ponovo da greje i da pobeđuje hladnoću. Masljenjica ima strogo raspoređen način praznovanja. Svaki dan Masljenjice ima svoj naziv i svoje običaje.
Autor i pripovedač: Radojka Tmušić Stepanov
Ulaz je slobodan.
M. T.