Unutrašnja previranja između struja koje predvode Predrag Mijatović i Danko Lazović postala su nepremostiva prepreka za normalno funkcionisanje i napredak Partizana.
Partizan se trenutno ne nalazi samo u rezultatskoj, već i u dubokoj upravljačkoj krizi koja direktno diktira sportske neuspehe. Od decembra, kada je došlo do otvorenog sukoba između ključnih ljudi u klubu, svaka odluka donosi se kao plod trulog kompromisa, a ne sportske logike. Dok se čeka Skupština kluba kao konačni arbitar, dragoceni meseci prolaze u praznom hodu. Umesto da se ekipa poveri formiranom šefu struke koji bi već sada vršio rezove, angažovana su prelazna rešenja koja nemaju puni legitimitet niti dugoročnu podršku.
Najave o dolasku trofejnog stranca deluju sve manje ubedljivo u svetlu nelogičnih poteza, poput smena Srđana Blagojevića i Nemanje Jovšića. Odgovornost za trenutno stanje, koje podseća na tonjenje u živi pesak, leži isključivo na rukovodstvu koje lične sujete stavlja ispred klupskog interesa. Navijači i sportska javnost sa pravom se pitaju zašto se svesno žrtvuje čitav polusezonski period, ostavljajući novom treneru, ako se on uopšte pojavi, nemoguću misiju spremanja tima za Evropu u svega nekoliko nedelja.
