Naftna industrija Srbije prvi put nakon niza godina zabeležila je neto gubitak od 5,6 milijardi dinara. Četvrti kvartal bio je posebno težak: prihodi pali za 42 odsto, dok je EBITDA pala skoro 90%, uglavnom zbog sankcija SAD-a i globalnog pada cena nafte.
Poslovanje NIS-a u četvrtom tromesečju 2025. pokazalo je ozbiljne izazove – prihodi su iznosili 60,4 milijarde dinara, što je pad od preko 40 odsto u poređenju sa istim periodom 2024. godine, dok je neto gubitak dostigao 5,3 milijarde dinara. Godišnji prihodi kompanije pali su na 290,1 milijardu dinara, uz EBITDA od 22,2 milijarde dinara, što je smanjenje od pola u odnosu na prethodnu godinu.
Pad cena Brent nafte za oko 15 odsto u četvrtom kvartalu, zajedno sa gubicima HIP-Petrohemije od 10,3 milijarde dinara, dodatno je otežao poslovanje. Sankcije koje je SAD uvela NIS-u tokom poslednjeg tromesečja značajno su doprinele negativnom finansijskom rezultatu.
Uprava razmatra optimizaciju regionalnog prisustva, uključujući potencijalno povlačenje sa tržišta Bugarske i Rumunije, dok je u Bugarskoj već započet proces konverzije dugovanja u vlasnički kapital. I pored toga, NIS nije prekinuo strateška ulaganja – 28,1 milijarda dinara investirano je u istraživanje i proizvodnju nafte i gasa, dok je proizvodnja električne energije iz solarnih postrojenja porasla gotovo tri puta u odnosu na 2024.
Dobijene OFAC dozvole omogućile su nastavak poslovanja i pregovore o novim partnerstvima, a kompanija je redovno izmirila obaveze prema državi u iznosu od 207 milijardi dinara, čime je ostala ključan oslonac budžeta Srbije i energetske sigurnosti. NIS i dalje planira transformaciju poslovnog modela, uz očuvanje dugoročnih strateških ciljeva i energetskih rezervi.
M. T.
