Ministri odbrane zemalja NATO sastali su se danas u Briselu kako bi razmotrili napredak u sprovođenju zaključaka sa prošlogodišnjeg Samita u Hagu, uključujući povećanje ulaganja u odbranu i nastavak podrške Ukrajini. Generalni sekretar Mark Rute poručio je da Alijansa ne sme da bude naivna kada je reč o Rusiji i Kini, posebno u kontekstu bezbednosti Arktika.

Ministri odbrane zemalja članica NATO sastali su se danas u Briselu kako bi sagledali napredak ostvaren od Samita u Hagu, sa posebnim fokusom na povećanje izdvajanja za odbranu, jačanje kapaciteta odbrambene industrije i nastavak podrške Ukrajini.

Generalni sekretar NATO Mark Rute izjavio je uoči sastanka da dugotrajna ruska pretnja ostaje prisutna, uključujući i u regionu Arktika, te da Alijansa ne sme da zanemari ni Kinu. On je upozorio da otvaranje novih pomorskih ruta na Arktiku nameće potrebu za dodatnim bezbednosnim angažovanjem.

„Ne smemo da budemo naivni kada je reč o Kini. Kada govorimo o Arktiku, to nije samo Rusija – tu je i Kina. Moramo da branimo Arktik i da identifikujemo praznine u našim kapacitetima“, rekao je Rute.

On je istakao da su Kanada i evropske članice značajno povećale ulaganja u odbranu, kao i da NATO radi na jačanju industrijskih kapaciteta kako bi obezbedio potrebna sredstva za odvraćanje i odbranu.

Britanski ministar odbrane Džon Hili najavio je dodatnih pola milijarde funti za protivvazdušnu odbranu Ukrajine, dok se očekuje i sastanak Kontakt grupe za podršku Ukrajini, kao i razgovor ministara sa novim ukrajinskim ministrom odbrane Mihailom Fedorovom.

Na dnevnom redu su i pripreme za naredni Samit NATO-a, koji će biti održan 7. i 8. jula 2026. godine u Ankari, kao i razmena mišljenja o sprovođenju NATO misija, uključujući KFOR, najdugotrajniju i trenutno najveću misiju Alijanse.

Ovogodišnjem sastanku ne prisustvuje američki sekretar za odbranu Pit Hegset, već njegov zamenik Elbridž Kolbi.

Paralelno sa dešavanjima u Briselu, lideri Evropske unije sastaju se na samitu na kojem će, prema rečima italijanske premijerke Đorđe Meloni, razgovarati o merama za smanjenje cena energije i o predlozima za izdavanje zajedničkog duga radi jačanja konkurentnosti EU.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta uoči samita izneo je četiri prioriteta Unije: uklanjanje unutrašnjih trgovinskih barijera i smanjenje birokratije, jačanje evropskih kompanija, sklapanje novih trgovinskih sporazuma uz zaštitu od spoljne „prisile“, kao i povećanje javnih i privatnih investicija.

Košta je poručio da bi 2026. godina trebalo da bude „godina konkurentnosti za evropsku ekonomiju“.

M. T.