Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji dominirala je poruka o jačanju evropske nezavisnosti i odbrambenih kapaciteta, uz pozive na veću odgovornost Evrope u očuvanju sopstvene bezbednosti. Zvaničnici EU, NATO-a i vodećih država upozorili su na rastuće globalne rizike, dok su istovremeno istakli značaj saradnje sa transatlantskim partnerima.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji da Evropska unija mora postati „nezavisnija“ u svim ključnim oblastima koje utiču na bezbednost i prosperitet – od odbrane i energetike, do trgovine, sirovina i digitalnih tehnologija.
Ona je ocenila da se Evropa nalazi u periodu „bezbednosnog buđenja“, suočena sa ratom u Ukrajini i spoljnim pritiscima koji, kako je navela, imaju za cilj slabljenje Unije. Istakla je da veća evropska samostalnost ne znači udaljavanje od SAD, već jačanje transatlantskog partnerstva kroz snažniju Evropu.
Fon der Lajen je ukazala da je evropska bezbednost dugo bila zapostavljena, ali da se to sada menja kroz nove programe podrške odbrani i Ukrajini, kao i kroz jačanje industrijskih kapaciteta dvostruke namene. Posebno je naglasila značaj novih tehnologija poput dronova i veštačke inteligencije, kao i potrebu bliže saradnje sa Velikom Britanijom nakon Bregzita.
Na marginama skupa, američki državni sekretar Marko Rubio razgovarao je sa ministrima spoljnih poslova G7 o sukobima koji utiču na globalnu stabilnost, uključujući situacije u Evropi, Africi i na Bliskom istoku. Potvrđena je posvećenost saradnji u cilju rešavanja međunarodnih kriza i jačanja bezbednosne koordinacije.
Tokom konferencije ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski primio je nagradu Evald fon Klajst, koja je ove godine dodeljena ukrajinskom narodu za doprinos međunarodnoj saradnji i odbrani slobode. On je tom prilikom zahvalio evropskim partnerima, posebno Nemačkoj, na podršci u odbrani zemlje.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus ocenio je da NATO postaje „više evropski kako bi ostao transatlantski“, naglašavajući da Evropa mora da preuzme veći deo odgovornosti za sopstvenu bezbednost, jer oslanjanje na SAD ne može biti trajni model.
Slične poruke uputio je i španski premijer Pedro Sančez, koji je pozvao na jačanje evropskih odbrambenih kapaciteta i koordinisano odvraćanje pretnji, dok je britanski premijer Kir Starmer istakao potrebu za razvojem „tvrde moći“ i spremnosti da se Evropa odbrani ukoliko bude potrebno.
Starmer je naglasio da nova realnost podrazumeva veću evropsku odgovornost uz očuvanje savezništva sa SAD, kao i jaču saradnju u oblasti odbrambene tehnologije i veštačke inteligencije.
Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji poručio je da Kina želi stabilne odnose sa Evropom i SAD, zalažući se za multilateralizam i politička rešenja sukoba, uključujući rat u Ukrajini. On je naglasio da bi Evropa trebalo da ima aktivnu ulogu u mirovnim pregovorima, dok je upozorio na rizike novog globalnog rivalstva.
Ovogodišnja Minhenska bezbednosna konferencija tako je pokazala širok konsenzus među evropskim liderima da se kontinent nalazi u periodu redefinisanja bezbednosne strategije, uz fokus na jačanje odbrane, tehnološke samostalnosti i političke koordinacije u sve nestabilnijem međunarodnom okruženju.
M. D.