Analiza igara Partizana na startu prolećne polusezone ukazuje na sistemski propust u fizičkoj spremi, zbog čega ekipa nije u stanju da izdrži visok intenzitet fudbala duže od jednog poluvremena.
Partizan se od početka 2026. godine suočava sa ozbiljnim problemom koji prevazilazi samu taktiku – tim jednostavno nema snage za 90 minuta fudbala. Najbolja ilustracija fizičkog posustajanja viđena je na stadionu „Rajko Mitić“. Stojaković je u derbiju odustao od svog uobičajenog sporijeg ritma i naredio visoki presing, što je ekipa mogla da isprati samo dok je trajala početna svežina. Onog trenutka kada je energija nestala, Partizan je postao trkački inferioran, dozvolivši Crvenoj zvezdi potpunu dominaciju na sredini terena.
Glavni razlog za ovakav pad leži u neadekvatnim pripremama u Turskoj, gde je fokus očigledno bio pogrešno postavljen. Premali broj treninga i kontrolnih mečeva ostavio je igrače bez neophodnog fonda snage, što se videlo i u duelima sa uslovno rečeno slabijim protivnicima. Čak i protiv pretposlednjeg tima na tabeli, Spartaka, crno-beli su u poslednjih pola sata strepeli za rezultat, dok su protiv Radnika iz Surdulice trpeli pritisak kakav se viđa u okršajima sa evropskim ekipama. Nespremnost tima dodatno je pogoršana povredom Saše Zdjelara, čiji je organizam popustio pod naporom za koji nije bio adekvatno pripremljen.
