U četvrtak, 12. februara u 20 sati u Omladinskom centru CK13 biće prikazan antiratni film “Franc” (Frantz, François Ozon, 2016).
Projekcija je besplatna.
O filmu
„Franc“ je francusko-nemačka antiratna drama, čija je radnja smeštena neposredno nakon Prvog svetskog rata. U središtu priče je Ana, mlada žena koja tuguje za svojim verenikom Francom, poginulom u ratu, i Adrien, misteriozni francuski violinista koji posećuje njegov grob. Iz njihovog susreta polako se otvara slojevita i suptilna priča o krivici, oproštaju, gubitku, iskupljenju, nacionalnim neprijateljstvima i nemogućnosti potpune istine nakon rata.
François Ozon istražuje kako rat nastavlja da proizvodi bol i razaranje i onda kada je formalno završen: kroz tugu, laž iz milosrđa, osećaj patnje i krivice preživelih, kao i kroz krhke i nesigurne pokušaje razumevanja i pomirenja između nekadašnjih „neprijatelja“. Film stavlja u fokus emocionalne i društvene posledice rata, razotkrivajući njegovu uzaludnost i cenu koju plaćaju oni koji ostaju da žive s njegovim nasleđem.
„Franc“ je slobodna adaptacija drame Ernsta Lubitscha iz 1932. godine, „Slomljena uspavanka“ (Broken Lullaby), koja je opet zasnovana na drami francuskog pisca Mauricea Rostanda „Čovek kojeg sam ubio“ (L’Homme que j’ai tué, 1930).
Film je dobitnik nagrade Cezar za najbolju kinematografiju, dok je Paula Beer koja glumi Anu nagrađena priznanjem Marcello Mastroianni za najbolju mladu glumicu na Filmskom festivalu u Veneciji, gde je film bio nominovan za Zlatnog lava. Film je takođe proglašen za najbolji strani film od strane Nacionalnog odbora filmskih kritičara.
O ciklusu antiratnog filma
Ciklus antiratnog filma Omladinski centar CK13 organizuje sa ciljem da informiše i edukuje o ratnim dešavanjima i surovim kršenjima ljudskih prava širom sveta, koristeći film kao moćan medij i sredstvo zagovaranja. Film nas poziva da ga doživimo i razumemo kao da govori o nama – da u pričama drugih prepoznamo sopstvenu ranjivost, odgovornost i poziv na solidarnost.Kroz sposobnost filma da nam približi ono što je u stvarnosti nezamislivo, da premosti vremensku i prostornu distancu i suoči nas sa realnošću rata, otvara nam se prostor da jasnije sagledamo i sopstvenu ratnu prošlost i nasleđe ratnih zločina. Upravo ta moć da nas približi onome što je daleko i nepojmljivo pomaže da razumemo koliko je važno da odbijemo rat i prepoznamo svoju ulogu u izgradnji pravednijeg društva.
M. T.
