BEOGRAD – Četiri godine od početka ruske Specijalne operacije u Ukrajini – 24. februara 2022. – rat je postao najduži i najrazorniji oružani sukob u Evropi od Drugog svetskog rata. Više od 30.000 kvadratnih kilometara teritorije ostaje pod ruskom kontrolom (uključujući Krim i delove Donbasa), a procenjuje se da je više stotina hiljada ljudi poginulo ili ranjeno sa obe strane. Milioni su raseljeni, a infrastruktura zemlje teško oštećena.

 

Stav Ukrajine
Kijev odbija bilo kakve pregovore dok Rusija zauzima ukrajinsku teritoriju. Prema Ustavu Ukrajine, sve okupirane oblasti – uključujući Krim – deo su države, a predsednik Volodimir Zelenski insistira na:

Povlačenje ruskih snaga na granice pre 2014. godine,
Reparacije za ratne štete,
Sudski proces protiv ruskih vojnih i političkih lidera zbog ratnih zločina.

Ukrajina traži garancije sigurnosti od zapadnih zemalja – uključujući NATO članstvo ili ekvivalentnu zaštitu – kao uslov za bilo kakav trajni mir.

Stav Rusije
Moskva tvrdi da vodi „specijalnu vojnu operaciju“ radi „demilitarizacije i denacifikacije“ Ukrajine, iako su ti ciljevi tokom vremena evoluirali. Danas, Rusija insistira na:

Priznanje anektiranih teritorija (Donjecka, Lugańska, Zaporiskа i Hersonska oblast, plus Krim) kao dela Rusije,
Neutralni status Ukrajine – bez članstva u NATO-u,
Garancije da Ukrajina neće pokušati da povrati te teritorije silom.

Ruska vlada odbacuje optužbe za agresiju, tvrdeći da je reagovala na postojећu pretnju od strane NATO-a i neonacističkog režim“ u Kijevu.

Mirnodobni napori do sada
Do danas je bilo nekoliko krugova pregovora, ali bez trajnog rezultata:

Mart 2022. (Istanbul): Ukraina je ponudila neutralni status u zamenu za garancije sigurnosti i rusko povlačenje. Rusija je povukla trupe sa severa, ali pregovori su stali nakon otkrića zločina u Buki.
2023–2024: Kina, Brazil, Turska i Afrička unija pokrenule su inicijative za mir, ali ni jedna nije dobila podršku obe strane.
Avgust 2024. (Švajcarska konferencija): Više od 90 zemalja podržalo je plan koji uključuje poštovanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, ali Rusija i njeni saveznici (Kina, Indija, Južna Afrika) nisu učestvovali.

Trenutno nema aktivnih direktnih pregovora između Kijeva i Moskve.

Prepreke miru
Teritorijalni spor: Ni jedna strana ne želi da ustupi zemlju koju smatra svojom.
Poverenje: Obe strane optužuju drugu za ratne zločine i lažne pregovore.
Unutrašnja politika: I u Ukrajini i u Rusiji, bilo kakav kompromis može biti protumačen kao izdaja.
Međunarodni faktor: Zapad podržava Ukrajinu, dok Rusiju podržavaju Kina, Iran i druge zemlje – što globalizuje sukob.

Najverovatniji ishod rata –  linija fronta se stabilizuje, rat prestaje bez potpisanog mirovnog sporazuma i svaka strana ostaje na teritoriju koji poseduje.

Zaključak
Četiri godine rata pokazale su da ni sila ni diplomatski pritisak nisu dovoljni za mir. Bez međusobnog priznanja legitimnih bezbednosnih interesa – što zahteva veliku dozu kompromisa i hrabrosti sa obe strane – rat će verovatno nastaviti da traje, ili će se pretvoriti u dugotrajnu, niskointenzivnu borbu sa ljudskim i ekonomskim žrtvama.

M. D.