Pred Specijalizovanim većima u Hagu okončano je iznošenje završnih reči na suđenju četvorici bivših vođa tzv. OVK – Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.

Tužilaštvo je zatražilo po 45 godina zatvora, tvrdeći da je dokazalo postojanje udruženog zločinačkog poduhvata, efektivnu kontrolu optuženih i njihovu individualnu krivičnu odgovornost za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Odbrana, s druge strane, insistira da optužnica nije dokazana i traži oslobađajuću presudu.

Advokat Dragutin Nenezić rekao je za Radio-televizija Srbije (RTS) da završne reči ne donose suštinski nove elemente, već predstavljaju sažetak dosadašnjih argumenata.

Završne reči – sumiranje bez novih dokaza

Govoreći o zahtevu tužilaštva da optuženi budu osuđeni na po 45 godina zatvora, Nenezić je ocenio da je reč o kondenzovanom prikazu već iznetih stavova.

„Završne reči su generalno samo sumiranje onoga što smo mogli da čujemo tokom postupka. U suštini, ništa novo nismo mogli da čujemo kada je reč o konkretnim pitanjima“, naveo je Nenezić.

Prema njegovim rečima, sada više nije ključno pitanje argumenata, već načina na koji će oni biti tumačeni.

„Kakva god da bude presuda, ona će se tumačiti u političkom ključu. To, možda, nije bio cilj procesa, ali je realnost“, istakao je on za RTS.

Efektivna kontrola i komandna odgovornost

Jedno od centralnih pravnih pitanja jeste da li su optuženi imali efektivnu kontrolu nad jedinicama tzv. OVK na terenu, što je presudno za utvrđivanje komandne odgovornosti.

„Njima se ne sudi za direktno izvršenje dela, već po osnovu komandne odgovornosti. Standard je da su imali efektivnu kontrolu nad snagama koje su počinile zločine“, objasnio je Nenezić.

Dodao je da smatra da je taj element „prilično dobro dokazan“, ali da konačnu reč ima sudsko veće.

„Moja procena ne mora da se poklopi sa odlukom suda. Presuda može biti i drugačija“, rekao je.

Svedoci, dokumentacija i težina dokaza

Nenezić je ukazao da su svedoci odbrane, među kojima su bili i pojedini političari iz SAD i funkcioneri NATO-a, negirali postojanje centralne kontrole.

„Tvrdili su da su postojali lokalni štabovi i da nije bilo jedinstvene komande“, naveo je.

Sa druge strane, tužilaštvo je svoju argumentaciju zasnivalo na dokumentima, internim zapisima i drugim materijalnim dokazima.

„Takva vrsta dokaza, po mom mišljenju, ima veću težinu“, ocenio je Nenezić.

Kompleksnost procesa i politički kontekst

Iako je sud smešten u Hagu, funkcioniše u okviru pravosudnog sistema u Prištini, što dodatno komplikuje percepciju procesa.

Nenezić smatra da su očekivanja javnosti često nerealna i da postupak ne može dovesti do suštinskih političkih promena.

„Neće posledica ovog procesa biti dovođenje u pitanje međunarodnog subjektiviteta Kosova. Proces se odvija unutar sistema koji neće sam sebe poništiti“, istakao je.

Posebno je naglasio da, bez obzira na presudu, istinske pravde za žrtve verovatno neće biti.

„Postoje porodice koje i dalje ne znaju gde su njihovi najbliži. I eventualna novčana odšteta može biti samo simbolična“, naveo je.

Prema njegovim rečima, sudski postupak može doneti pravnu odluku, ali ne može vratiti izgubljene živote.

Rok za presudu i mogućnost žalbe

Presuda bi, prema pravilima suda, trebalo da bude doneta u roku od 90 dana od završetka iznošenja završnih reči, uz mogućnost produženja. Nakon prvostepene odluke, predviđen je i žalbeni postupak, što znači da bi čitav proces mogao potrajati.

Nenezić ocenjuje da će ishod imati politički odjek u Prištini.

„Ukoliko presuda bude oslobađajuća, to će sigurno imati refleksiju na unutrašnje političke odnose. Teško je predvideti konkretne posledice, ali politička tumačenja su neminovna“, zaključio je advokat Dragutin Nenezić za RTS.

M. T.