Uspeh koji je vaterpolo reprezentacija Srbije ostvarila na tek završenom Evropskom prvenstvu dobija na težini tek kada se sagleda zdravstveni bilten ekipe, koji je tokom većeg dela turnira bio više nego kritičan.
Vaterpolisti su još jednom potvrdili status najčvršćih sportista koje Srbija ima, ali detalji o virusu koji je poharao tim Uroša Stevanovića govore o podvigu koji graniči sa nemogućim. Prema proverenim informacijama, stručni štab se suočio sa nezapamćenom krizom pred najvažnije mečeve. Virus praćen visokom temperaturom i digestivnim problemima izbacio je iz stroja više od polovine tima. Situacija pred polufinalni duel sa Italijom bila je alarmantna – sedmorica igrača su provela noć pod medicinskim nadzorom, a jutarnji trening je odrađen sa minimalnim brojem raspoloživih vaterpolista. Čak i u takvom stanju, ekipa je pokazala neverovatno jedinstvo, a kapiten Nikola Jakšić je uprkos tegobama pred sam početak meča predvodio tim do pobede.
Najveći udarac stigao je pred samu završnicu, kada je jedan od ključnih igrača, Miloš Ćuk, dobio temperaturu 40, što ga je definitivno onemogućilo da nastupi u finalu. Iako su bez njega opcije u napadu bile smanjene, a Nikola Dedović igrao pod groznicom, srpski tim je pronašao snagu u kolektivu. Milan Glušac, otkrovenje turnira, takođe je bio pogođen virusom, ali je stisnuo zube kada je bilo najvažnije. Odsustvo Miloša Ćuka u bazenu nadoknađeno je fanatičnom disciplinom u odbrani i željom da se zlato osvoji za bolesne drugove. Ova zlatna medalja ostaje kao svedočanstvo o mentalnoj snazi srpskog vaterpola i igračima koji su redefinisali pojam junaštva u modernom sportu.
